4000 znakova: Eseji o književnosti i drugim stvarima

На кантару људске радозналости...

2011-05-12T00:29:00.000+02:00

На кантару људске радозналости, оно што сви знају, мери се упола цене.

Искушења

2010-10-27T01:50:00.002+02:00

(одломак из романа)

Да може жив изаћи из рата, Видак Морача први пут схвата пред сам његов крај, на обронцима града који управо напушта. Као непристрасан и поуздан сведок, то што није мртав исправно приписује случајности, лошим нишанџијама и тврдој лобањи, уобичајеним реквизитима сваког сукоба. Последње искушење одиграва се у четврто лето великих борби. Видак Морача долази надомак вароши из које се повлаче Немци, где стоји бункер споља озидан циглом, с изгледом средњовековне куле. Његова непотребна естетика узмиче пред сврхом за коју је направљен, и он у њему види једино мучну препреку. Жељан да боље осмотри супарничке положаје, одлучује да се попне на оближњи орах, дрво несклоно и највештијим младићима а камоли тешком и крупном телу какво је његово. Модерном добу далек је разлог многих тадашњих поступака, па тако и оног што чини Савић Јелушић: тај кракати борац епског имена, необично привржен командиру Видаку, вешто граби уз дебело стабло и сам се пење у његов врх. Из бункера одјекује један једини пуцањ, и Савић Јелушић с висине пада с рупом посред срца.

Касније поступци Видака Мораче посве наликују на подвиг: он без речи крај мртвог друга са себе скида сву непотребну опрему и задржавши само трофејни револвер Gasser и грозд бомби креће да пузи преко ливада гурајући навиљак сена испред себе. Прилази бункеру непримећен и успева да убаци две бомбе кроз високи отвор. Из циглом озидане грађевине убрзо куља дим, јер гори маргарин који је ту ускладиштен, и цвиле неки затворени пси. Убрзо цела чета може да чује како се један по један убијају војници у бункеру. Пламен траје неких пола сата, после чега се све утишава. У међувремену Видаков заменик пристиже с групом бораца, и пита да остали не чују: „Шта ти би да ти идеш? Могао си сад да настрадаш.“ Видак Морача у том трену нема одговор али увиђа да ће можда остати жив док то сад заиста не дође. Непуних девет месеци касније, у завршној ратној паљби којом се слави ослобођење, заувек се опрашта с мишљу да је свеједно кад ће погинути.

Потом свет мења своје лице. Долазе дани заноса и наде, наговештени шпалирима за дочек ослободилаца, пред којима на дорату јаше Видак Морача. Сишавши са коња често се грли и љуби са незнанцима и смејући се високо подиже неко дете. Убрзо се и ова победничка променада претвара у рутину, и почиње да јасније запажа места у којима почаст изостаје или бива указана на безбедној раздаљини. Равнодушан спрам туђег кукавичлука и колебања, и ово тумачи тек као опростиву слабост, докле год његови војници не морају да брину шта ће јести а коњи су напојени и на топлом. Што се тиче правде, трезвено суди да ни њу неће сви дочекати са добродошлицом, али верује да је неизоставна и безгрешна. Стога, речено тадашњим запаљивим језиком, одбија да види мрље на образу револуције – предугачке спискове стрељаних или осветом нахрањену завист – јер све се одлуке доносе у име новог поретка и народа, по тешко докучивој логици далеке и боље будућности. Он, лично, ту будућност већ сада осећа. Неко време по недогледним и заморним равницама путује у пратњи посилног, који се стара о његовом смештају и јелу. Често ноће на испражњеним салашима, где дебеле перине не дају јутарњој влази да се увуче и греју боље него сељачка огњишта. Буди се знајући да је доручак спремљен а чизме очишћене. Ерупција обећане будућности једнога се дана продужава до ручка, када посилни доноси прегојеног петла и на пању му лаком секиром одсеца главу. Школовани скептици призор који ће уследити често с подсмехом везују за идеју загробног живота, јер мртви и безглави петао још читав минут поскакује по дворишту уз лепет крила, остављајући за собом крвави траг. Видак Морача и његов пратилац припадају другој врсти људи. У њима овај кокошији пандемонијум призива сећање на гозбе и празнике из сеоског детињства, дечачку радост доброг оброка и свечарску атмосферу. Моћ добростојећих кућа и животне заокружености тадашњем се капетану Морачи указује на сасвим прозаичан начин, што његов часни карактер уз срам наслућује по окончаној гозби. А тај равничарски ручак ипак једно време памти као своју коначну победу и успех.

Следећа прекоманда доводи га у узаврелу престоницу за њега присне и нарасле отаџбине. Тамо задовољан гледа своје вршњаке који рашчишћују рушевине певајући а затим и сам постаје део тог света. Привикава се на живот лишен истинских тегоба и блата обилазећи кафане у великом друштву, први пут се љуби правим градским пољупцем, који му је даривала девојка из вароши на северу мора, и подучен од других невешто покушава да је до краја заведе, пуштајући јој Интернационалу на грамофону који је у додељеном стану затекао и казивајући на брзину научене стихове. Његова бедна вештина удварања ипак има своје ефекте. Као и свим победницима, ова почетна неспретност бива му опроштена, а девојка, за коју се зна да радо чита и помало крадом пише, у себи се зариче да ће се удати за стаситог момка, што ће се обистинити три месеца касније. Видак Морача се том приликом стиди поетско-музичког агитовања којим је зачет његов брачни живот, што је мета задиркивања и његових најближих пријатеља. Стан у коме живе својевољно деле са једним старијим официром, из чијих се одаја ноћу непрекидно чује кашаљ и звукови ноћне посуде. Ускоро се кашаљ сели у њихову собу, а Евица Лиовић, удата Морача, почиње да се зноји и има грозницу. После неколико бесаних недеља у мутно јесење јутро освањује шкрофулозног врата и са испљувком крви на уснама, што је сигуран знак да има туберкулозу. У болници јој капетан Морача марамицом брише крв са усана, разазнајући на њеном лицу ону стакласту образину смрти коју је виђао у рату. Будући да нема непријатеља на кога би могао да пуца, он се по повратку кући целе ноћи немо удара песницама у главу и у себи започиње у сваком добу неподобну расправу о смислу страдања и патње. Исход тог библијског диспута – из којег је, по налогу времена, Бог прогнан – Евица Мораче не стиже да дозна, будући да последње дане живота проводи у глувом бунилу и грозници. На њеном погребу нема почасног плотуна. Ситан снег шкрипи у поворци која прати ковчег, а капетан Морача расејано гази у вуненим чарапама преко којих је обуо сандале, јер је своје једине ципеле дао оцу пристиглом тек за сахрану. Са катафалка Евицу у раку спуштају четири ућутала гробара, у плавим радничким оделима и панталонама повезаним ужетом. Самотне ратне смрти, где човек умире далеко од најближих, још увек владају у земљи која је своју децу разбацала подаље од родбине и родитеља, те штркљасти и носати свекар за све њих жали снаху. Видак је захвалан оцу што је дошао на женин испраћај, једино га збуњује питање: „А шта ћеш ти сад, сине?“ У одговору који следи радозналцима се напокон открива до чега су оне ноћи песнице дошле: „Ништа, оче. Ја сам и даље војник. Тражићу премештај.“ И заиста, недељу дана након последње земне почасти коју мртвима сви дугујемо, капетан Морача возом ће отићи на крајњи југ силом нарасле отаџбине.

Преостале дане проводи са оцем обилазећи престоницу и заборављене рођаке, и на крају га прати на станицу, где се за растанак љубе три пута и присно грле. Стрмом и калдрмисаном улицом пење се пут стана што са широког булевара гледа на оголели парк и цркву, пред којом и на овој хладноћи стоје просјаци. Видак Морача им прилази и вади новац на дар, далек од сваког сажаљења. Та формална и незнатна сентименталност једини је крути помен који је спреман жени да пружи. Њени одсутни родитељи оплакаће је видније и гласно, а војник нема времена да сувише застајкује. Пред колским пролазом што води до стана невољко среће свог ратног старешину, који са запрепашћењем гледа у Видакове сандале, док једна проста реченица: „Зноје ми се ноге“, не разреши ову непријатност. Капетан Морача пре пута ипак није купио саветоване сапуне и помаде, а ципеле је добио на поклон од оног вечито прозеблог официра. Заузврат, њему је оставио стан; било је то неко чудно доба.

Тих година цео свет путује тражећи коначно одредиште. Видакова је адреса језгровита: војна пошта 2380. Иза ових се бројева питагорејски скривају ведута града и лица нових другова, а касарне су свуда исте. Место у возу проналази уз трзај композиције која писком објављује свој полазак. Кроз прозор до којег седи сетно гледа једноличне зимске пејзаже и подиже крагну шињела покушавајући да заспи. Његово дисање почиње да ритмично прати клопарање точкова и тоне у сан са шапком на очима. Буди га повремено гласање локомотиве, којим машиновођа неком далеком заповеда да се склони са пруге. Путници око њега су тихи, а жагор се чује на другом крају вагона. Од досаде и дугачког пута устаје да се донде прошета, и кроз окно види неког старог железничара, крај којег су, у кутијама на платформи, наслагани порцелански изолатори за струју. У селима на југу, где се уводи струја, мештани су за туце оваквих печуркастих изолатора спремни дати овцу или прасе. На своје место, са којег до краја пута више не устаје, враћа се таман да начује расправу како се у Русију шаље вишак жита док народ овде гладује, али његови сапутници нису вољни да такве ствари причају и пред капетаном. Тишина и једнолично љуљање поново доносе сан.

Омалени сто за којим је по доласку у команду смештен пре пристаје каквом студенту или школарцу. Потврда другачије улоге која је капетану Морачи додељена јесте тешка писаћа машина на њему. Видак у њој препознаје ондашње грубе инсигније власти али се свеједно не радује што мора да је користи. Извештаје које доставља невешто и тесно куца са два крупна кажипрста, јер припада четама оних за које заметни канцеларијски рад доноси већу тегобу него ратне недаће и нову кушњу чврстини уверења. Капетан Морача и крај удобности фотеље у којој седи изнова проналази ревност револуционара. Многобројним војницима којима командује то доноси буђења под узбуном пред зору а њему самом бучни и удобни метеж. Младићи који трче ходницима с муком између себе носе дрвене сандуке са муницијом, саплићу се низ степенице ударајући пушкама о металну ограду и потом постројени зевају на писти. Пошто се овај призор често понавља, неким се војницима млади старешина чини као престроги испит њихове привржености новом добу и поретку.

Видак Морача у следећим месецима покушава да свет доведе у ред. Оно што је његовој сили доступно не протеже се даље него касарнска жица, па његови мирнодопски подвизи слове за ћуд још једног амбициозног старешине. До заспалог стражара пузи педесет метара по блатњавом јарку, неприметно му узевши пушку, а по завршеној смени ујутро га смешта у затвор. Иако је напор истоветан, маршеви које води не понављају легенду протеклог рата. Гунђање чак и његових другова све је гласније, а као одговор чује се свадљиви звук писаће машине. Напокон се мучно ударање типки окончава доласком референта који је капетану додељен на испомоћ. Реч је о девојци коју зна из своје борбене јединице, предузимљивој и бистрој. Недуго по њеном усељењу у предсобље канцеларије Видак Морача увиђа да се решио заморног дела посла. Она му куца документа и дописе, а потом проналази и удобнији стан у великој кући крај касарне, у чијем приземљу живи неки столар са породицом. Капетан Морача се у дворишту често с њима среће, а двоје деце које по повратку с посла затиче у игри постепено смекшавају његово војничко држање. Дечацима се пружа прилика да пиштољ погледају тек из даљине, али се зато Видаковим ручним сатом беспрекидно могу играти. Обећано им је да ће ускоро видети и топове. Када се једног дана у још увек блатњавом дворишту растаје с њима, допушта им да узму и његову шапку, коју онај млађи ставља поврх тикве на великом изокренутом зеленом лонцу и смеје се прстом показујући јужњачку реплику Снешка Белића. Видак Морача узима његов горњи део и шеретски га баца у ваздух. Тиква и шапка заједно лете увис, све до највише тачке, да би у њој неодлучно застали и раздвојили се поново на две целине. Сасвим разборито Видак одлучује да од блата спасе шапку а тиква тупо удара о земљу пукнувши по средини.

Самонаметнута војничка жестина већ неко време задобија разумну меру. То никако не значи да је капетан Морача отупео оштрицу будности која му као старешини припада. Промена је значајна али видна најпре у незнатним детаљима: полаганом јутарњем заједничком испијању кафе, папирној кеси са лизалицама што стоје у фиоци, жустријем кораку на изласку из касарне. Видаково властито олакшање једновремено и друге разрешава тешких црта његовог карактера, а пристигли дописи и дневни распоред разматрају се уз сркутање кафе и пријатан разговор, у којем референт учествује једнако као и његов надлежни. Забрињавајуће вести обично долазе у писмима од куће, где родитељи, браћа и сестре болују своје прехладе и зубобоље, или се неко од познатих оженио, што је још једна новост коју треба поделити. Каткад се придружи и неко од официра.

Једног јутра курир куца на врата прекинувши их усред приче, с поруком од подофицира задуженог за безбедност који жели да се накратко сретну. Капетану Морачи није необичан захтев да оде у просторије нижег по чину. Пење се до забачене канцеларије и без најаве улази, али тамо никога нема. На столу сличном његовом такође се налази писаћа машина а преко раширених папира лежи свеска тврдих корица, какве су им подељене пред ослобођење, на којој је масно одштампан наслов: Ратни дневник. Гоњен радозналошћу, што су речи које замагљују потпуну природу његовог поступка, Видак отвара свеску у којој ишчитава азбучни списак старешина, са забелешкама наређаним поред сваког имена. Крај понеког стоји тек реченица, док се други неправедно протежу и по туђим рубрикама. Поред имена Видака Мораче оскудно пише: „Подофицир краљевске војске.“ Када се аутор ових записа појави, свеска је већ враћена на сто. Кратак и небитан договор окончава се услужним растанком, а потом капетан Морача замишљено корача дугачким и застртим ходницима команде, с рукама прекрштеним на широким леђима. Заувек лишен удобности који носи благослов незнања, вратиће се у канцеларију где га ненадано дочекује решење о прекоманди.

Ровито јаје, фотографије и црвена слова

Када се узме јаје, потребна су три минута да се меко скува у кључалој води. За једнако време неки у мисли утонуо шетач прећи ће две стотине четрдесет корака. То је раздаљина коју Видак Морача прелази на свом повратку у канцеларију, непотребно лутајући познатим ходницима. Пролазнике збуњује капетанов спори ход и неодлучност, њега самог непотребна сумња. Од подофицирске школе у предратној краљевини данас памти најпре тешку наредничку руку, месингану плочицу са властитим именом, одране бутине и задњицу када су га подучавали јахању и некакав весели плес што су питомци играли један с другим, који се звао лам-бет-вок. Мнемотехничко помагало сељачке и сиромашке синове овако учи тој игри: „Четир’ напред, назад јок, то се зове лам-бет-вок.“ Разметљиво њихање у лакту савијених руку и бодри играчки корак данас је чудна успомена за капетана Морачу. Плес се завршава уназад искривљеног тела, кад стиснута десна шака с подигнутим палцем мангупски замахне до иза рамена а лева нога искораком направи равнотежу. То је оно што је Видаку сада потребно: равнотежа. Јер тло се под ногама љуља, иако нема музике. Предострожност отаџбине спрам оних који су је стварали, о чему се старају подофицири задужени за безбедност, некаква је претерано далековида сумња која збуњује и све вређа. Јуриши због ње престају да буду испит вере, а ратна слава стиче тужан укус. Опет се ствари могу разумети само по завету далеке и боље будућности, која је као мрежа пала на свачији живот. Због других ипак треба прихватити чињеницу да непоуздани људски материјал заслужује такво бдење. У три минута, колико је потребно јајету да се овлаш стврдне а њему самом да стигне до канцеларије, Видак Морача открива обрисе другачије отаџбине.

Одлазак је уследио брзо. Неке од успомене које за његовим шестомесечним боравком остају бележе две црно-беле фотографије. На првој је девојка широког лица са јаким обрвама и сенком од руменила на образима. На полеђини пише: „Мом драгом команданту Видаку Морачи, за вечити спомен и сећање на проведене дане скупа у рату. Од твог референта Станке.“ Потом испод потписа следи име града и датум посвете. На другој су четири официра са опроштајне вечере у кафани. Први здесна је капетан Морача, насмејан и закопчан у униформу до грла а ипак мало припит, о чему сведоче подврнути рукави. (Око зглоба његове леве руке нема сребрне наруквице ручног часовника и црног циферблата.) Здравицу чашом вина држи руски мајор који капетана зна још из престонице. Док стоји преко његовог десног рамена провирује натпис на зиду: „Живео генералисимус Стаљин.“ Слова су, вероватно, црвена. Изнад њих је слика у широком дрвеном оквиру, типична кафанска композиција с детаљима који се наслућују: ловци нагнути над палом птицом, за појасом заденут пернати плен, пси који узбуђено лају. Остатак друштва за столом држи поглед подигнут ка наздравичару, иза којег је ниша са десетак наслаганих официрских шапки. Не знамо шта Рус говори. Сувише је бучно, и мешају се гласови оних које на слици не видимо. Мајор се узалуд с целим светом надвикује.

(одломак из романа)

Десет прича из десет градова

2010-06-14T23:54:00.002+02:00

Париз

Никада ниси био у том граду а ипак знаш како изгледа. Распознајеш га по Ајфеловом торњу, који поносно штрчи са разгледница и фотографија. Испред њега сликају се девојке жељне великог света. Оне вештије наместе се тако да им се Ајфелов торањ појави на длану, као наговештај будућих успеха. После те фотографије показују својим старијим љубавницима. Они с расејаном пажњом слушају приче о Граду светлости, који им је далек и не привлачи их. Привлаче их те младе девојке које траже оно што ниједан град не може пружити. Обучене су у фармерке и беле патике. На сликама су подбочене на леву или десну ногу, да би се облине њихових бедара и струка што јасније оцртале. Каткад оду и до Булоњске шуме , али све шуме овог света наликују једна на другу. Знам да је ова у коју гледам седела на зеленој клупи направљеној од три даске на простим металним оквирима. Била је скинула тексас-јакну и положила је преко наслона док је чекала да крену назад, међу дрвореде зграда и непознате људе. Није приметила да је покрај ње пао лист с дрвета. Да, кажем, заиста је лепа. Треба вечерас да се видиш с њом? О чему причате, старији си од ње скоро двадесет година? Он углавном слуша, а она прича. После воде љубав. Лепо му је, али она није једина. И опет на телефону гледам фотографије. Градови су ми познати а лица у њима ионако долазе и одлазе. Твој живот је Булоњска шума, кажем. Шта то значи? Не знам. Тек онако. Пало ми је на памет.

Београд

Заборавио сам јој име. Вечерас се налази с њима тројицом. Жури да што пре заврши с послом и аутобусом се одвезе на састанак. Улази у непознат стан на Алтини , затвара врата и види да су сви већ стигли. Једини којег добро познаје узима јој јакну и руком нехајно показује на остале. Зна их из виђења, одрастали су у истом крају. Поздравља се стидљиво и тихо. Одлично што си дошла. Одлично што смо сви дошли. Затим: неко од ове тројице почиње да је љуби. Неко јој раскопчава брусхалтер и скида кошуљу. Чучнула је и чека да се сва тројица окупе око ње. Замислила се и отпухује прамен косе са свога чела. Шнале на каишу звецкају. Помози ми да откопчам рајсфершлус. Помоћи ћу ти, лепи мој. И почиње да се смеје. После је смештају на стари тросед. Једном је заронила главу у крило а други јој отпозади стиска кукове и ритмично препонама удара у задњицу. Онај који стоји код врата узео је мобилни телефон и почео да снима. Своје другове поименце зове да се окрену и махну у камеру. Мислим да сам тада кренуо. Палим кола и укључујем радио. Када се умивала у купатилу био сам на прилазу граду. Момци већ пију пиво и мрзи их да је одбаце до куће. Без поздрава је изашла из стана у ноћ и дигла палац да стопира. Стао сам. Увек станеш? Ушла је у кола, отпухнула плави прамен са чела и рекла докле иде. Тада сам је упитао: Како се зовеш?

Њујорк

Јеси ли сигуран да постоји Марио Батали? Имаш његову књигу, с потписом и сликом, са које се смеје крупни трбушасти кувар у бермудама и кломпама. Испод ње пише: Марио Батали. То ипак није доказ. Када би умео да га видиш како седа на свој мотор и вози се улицама Сохоа и Менхетна , можда би постао стварнији?. Када би умео да га видиш док у свом ресторану сецка листове першуна и њима посипа јело – крупне пахуље снега падају као развејани маслачак – можда би поверовао? Навлачиш капут, обмотаваш шал. Треба да пређеш реку? Треба да пређем реку, преда мном није она Источна, ова се сасвим обично зове, и кад дођем кући, и кад Марио дође кући, он каткад узме књигу стихова и чита како је неко, давно, писао о људима који с Менхетна реком прелазе у Бруклин . И он путује заједно с њима, стотинама година уназад и напред. У пролеће и касно лето Марио одлази до Тоскане. Тамо прави вино од црног грожђа. Ако га икад сретнем, требало би да га питам: Марио, када си био срећан? Када си правио вино, када си отварао ресторан, када си куповао виноград? Када угледаш море с вијугавог пута? Стварно, шта помислиш када угледаш море? Марио Батали ми каже како се с родитељима лети возио колима и гурао главу кроз прозор, да му ветар таласа косу, а онда би осетио мирис мора, и знао да је оно ту, иза кривине. Полако скидам капут и шал. На ципелама су још две пахуље снега. Узимам књигу и налазим фотографију. Испод ње заиста пише: Марио Батали.

Privatna istorija

2009-12-31T21:46:00.000+01:00

"Не сећам се када је све почело…
Живели смо у земљи која ће убрзо престати да постоји, у чудесном предграђу утопије, сито ишчекујући бескрвну судбину која нам је допала као родитељско наслеђе. Званичном политичком „вјерују” добровољно се покоравала надмоћна већина грађана, и усамљена острвца отпора – ма колико их накнадни срам наше понизности увећавао – била су ипак тек острвца од којих никако није могао настати нити један провизорни континент. Уосталом, због чега смо се имали бунити? Пре четврт века о нашој судбини бринули су се други, божански се старајући да сви добију запослење, па макар и за послом који сте имали да обављате није постојала никаква потреба; то у ком ћете кревету спавати опет је била брига државе, као и образовање или кварни зуби, па чак и летовања. Уистину, одговорност за властити живот није постојала: неко далек и надмоћан решавао нас је тог тешког бремена захтевајући од нас тако мало. А салонски или кафански бунт био је толерисан.
Јесмо ли били слободни? Сада знам да нисмо. А да ли су и они најсмелији, чепркајући по тој рани неслободе, крадом у њој уживали? Готово сам спреман да у то поверујем. Не знам; био сам сувише млад. Читава моја престоничка генерација, махом припадници средње класе, није осећала ништа неприродно у поретку који им је био понуђен…
Не сећам се када је све почело у том предграђу утопије.
А онда нас је разљућена историја дохватила под своје.

***

Драма

Када бих умео да напишем драму
у којој би се говорило о људима заиста великим,
о градовима разореним у време славних похода,
о женама верним попут Пенелопе,
волео бих да на премијери
будем шаптач
сакривен иза речи које су некада биле моје.

Ако је свет препун ослепљених краљева,
а кепеци су запосели њихове престоле,
непотребна је моја реч.

И твоје ухо.

А драме неће бити
док је сам не напишеш."

Овако отпочиње књига поезије и прозе Приватна историја коју је у јесен 2009. објавило Књижевно друштво Џејмс Џојс Београд. Ипак, док су писани ови редови, она још није имала своје штампано издање, већ је прво у августу исте године представљена на интернету, на сајту специјализованом за електронско објављивање. До ње је водио овај линк. На тај је начин постала доступна свима, и то у пуном графичком облику на какав су читаоци навикли већ дуже од пет векова. (Додуше, не може се чути шуштање страница док се окрећу или осетити мирис папира, нити је могуће у њој нешто прибележити.)

Неки би овакав поступак аутора могли тумачити његовом смелошћу и вером. Други би рекли да је то израз немоћи. Аутор не зна ко је од њих у праву, како би то рекао један одиста велики писац. И то је покушао да запише у Приватној историји.

Књижевна јерес

2009-12-17T23:46:00.006+01:00

Има неке духовне лењости у томе што олако прихватамо уврежене судове о писцима који су постали неизбежни део наше традиције. Ако би вам неко рекао да је Јован Дучић тек песнички шмирант, писац којега се властита литература мање тицала него представа коју ће о себи у тој литератури опчињавајућe оставити, то би значило опасно дирнути у каноне српске књижевности. А они данас, опет, кажу да је зазорно тврдити како је Кишов роман Пешчаник ипак само маестралан прозни покушај, који се, у коначном исходу, мора тумачити као пораз једног племенитог литерарног хтења, управо онако као што је то Киш говорио о најславнијем роману оног часног Ирца. Рећи, надаље, да је Пекићево несуђено литерарно завештање, епска пустоловина насловљена Златно руно, и сувише огромна симфонија да би била извођена на само једној гласовима оскудној жици, представља, као и претходни примери, неку врсту изопштеничке смелости. Па да ли нам је она допуштена?
Владимир Набоков, познат, пре свега, као творац Лолите, није имао таквих обзира. Његова објављена предавања, којима је америчке студенте уводио у руску и светску литературу, сведоче о другачијем приступу. Будући најпре писац, Набоков се мануо ситничавог достојанства универзитетске професуре и тумачећи Гогоља, Толстоја, Тургењева или Џојса дао је маха сопственим књижевним схватањима. Колико је при том био у праву јесте од мање важности, али једно је неспорно: Набоков је наглас изговорио многе примисли оних најтрезвенијих читалаца, који су каткад и у делима канонизованих писаца подозревали сумњиву литерарну вредност. Тако је, рецимо, књигопоклоњење које су генерације писаца и проучавалаца захтевали пред Џојсовим Уликсом код Набокова задобило разумну меру.
За Набокова, дакле, Џојсова књига јесте приказ непорециве прозне вештине, али и књига која садржи мноштво неуспелих или непотребних делова. Њу је, каже отприлике он, несумњиво написао ум литерарног генија, који је ипак понекад ишао странпутицом. Стога Набоков саветује да се цела поглавља прескоче, оптужује писца да је поједине делове написао само зарад властите забаве, замера му гдегод непотребну опскурност... Па чак и завршно, легендарно поглавље, исписано техником унутрашњег монолога, освојило је неколико критичких примедби. Јер једноставно, Набоков, који се са Џојсом и лично знао, не устручава се да ствари назива правим именом, одајући писцу признање тамо где треба, али и разобличавајући слаба места његове прозе. Ако бисмо до краја продужили ток Набоковљевог промишљања, могли бисмо дометнути да се многе од најбољих страница светске прозе налазе у Џојсовом власништву, али то се не може рећи за дело у целини.
Што се тиче Достојевског, Набоков је (да ли с правом?) далеко оштрији. Његови му заплети и јунаци изгледају банално, све те духовне конвулзије и пренемагања, фабуле из детективских романа, претресање великих тема и проститутке-светице јесу саставни део трагања за истином Фјодора Михајловича, али пишчева хумана намера не ослобађа га дужности да свет који ствара буде уметнички уверљивији. Суштина Набоковљевих замерки, због којих, како каже, једва чека да „раскринка” Достојевског, јесте да су његови ликови и сувише налик луткама осуђеним да носе за прозу често туробни терет пишчевих идеја, и све то у свету водвиљских заплета и љубави. Стога се само треба с разумевањем насмејати када Набоков, разоткривајући прозни поступак Достојевског, утврди да његови „ликови никад ништа не кажу а да при том не побледе, поцрвене, или се (барем - П.Б) затетурају”.
У светлу тог тетурања разумљива је пресуда коју је Набоков изрекао: Фјодор Михајлович није велики писац у оном смислу у којем су то Толстој, Гогољ или Чехов. А Џејмс Џојс, опет, као и његов Уликс, ипак у себи носе пукотине несавршенства, ма колико данашњи Даблинци цео свој град претварали у светилиште ономе истом писцу који их је давно напустио и одлучио се за физичко и духовно изгнанство. Владимир Набоков, дакле, није презао да затресе каткад трошну грађу литерарних канона. Спрам велике већине, он је у томе несумњиво био јеретик. За оне малобројније та јерес означавала је нову веру, која сигурно није представљала последицу оне споменуте духовне лењости.

Канибалски обед*

2009-12-03T18:57:00.025+01:00

   Ови каткад сувише горљиви текстови настали су са данас готово уобичајеним ограничењем: нису смели бити дужи од четири хиљаде компјутерских знакова. Напросто, то је мера пажње коју обичан радијски слушалац има, или, ако је реч о новинском прилогу, то је коначна сума оне необавезне благонаклоности коју је свако од нас као читалац спреман да ризикује. И самим тим, за онога који је покушао да тако утегнут одговорно пише о литератури и књигама, задатак је унеколико постао изазовнији.
Истина је да смо се већ свикли на то да наше доба не погодује епској опширности; уосталом, колико њих данас чита оне дебеле књижурине које су писали Толстој или Томас Ман, за које је потребна доколица сређеног живота, изузимајући, наравно, професоре и студенте којима то налаже пука академска обавеза? То ауторитативно цивилизацијско убрзање, којем се усрдно клањају садашње генерације, сатерало је књижевност уз само задње окно помамљене шклопоције којом смо се несигурно запутили у будућност. И наравно, прети јој да првом приликом одатле и испадне.
Јесмо ли то већ и доживели?
И да ли је то, можда, њена заслужена судбина?
Колико год сумњичави били, спрам ове чегрсти вредело је понудити једну сасвим личну и необавезујућу причу о књигама, писцима и њиховим јунацима, о моћи и немоћи литературе, о њеној издашности али и ускогрудости, о њеним даровима, онеспокојавајућим увидима, опросту, помирењу, поспрдици – јер све то заједно јесте, па често и много више, књижевност и сваки разговор о њој. При том не треба чинити сувише озбиљно лице, јер није реч о најважнијој и најузвишенијој ствари нашег живота. Она је само његова последица. Отуда се с њом треба препирати, смејати, омаловажавати је, подарити јој страхопоштовање или војнички ревносну почаст. А она тупава буцмаста разнеженост с којом су многи склони узети књигу у руку тек је једна увреда више за добру литературу. Тако заокругљени само ћемо се слепо скотрљати низ свеједно какве реченице. И нећемо препознати шта нам је понуђено: истина или лаж?
   Дакле, ови есеји су… каткад жучни, неблагонаклони, преоштри… каткад на ивици богопоклоњења и свеопраштајућег дивљења… једном речју… стид нас је да кажемо… ови есеји су… ипак: искрени?
Искреност?!
   Искреност је сасвим нелитерарна категорија (коме је још до ње стало ако је оно што се чита добро написано?), али треба поверовати да је овај аутор настојао помало се разоткрити иза ње, и да му није било важно кога ће његов суд заболети или наградити докле год је он био истински његов. Почем следи још једна незнатна исповест: тих фамозних четири хиљаде знакова терају на страшна и каткад забавна сажимања, и једина помоћ били су писци споменути у овој књизи. Уколико коју реченицу или мисао нађете и код њих, немојте недоумевати… Истина је. Јер литература се храни литературом. Ти Флобери, Гомбровичи, Набокови, и још неки који су тек мало боље скривени, уступили су нам понешто од свог духа. Ово је модерно доба; у њему је узалудно трагати за неприкосновеном аутентичношћу. И стога оно што је у овој књизи понуђено јесте канибалски обед, гозба на којој су покаткад невољко послужени и они који су је припремали. У ствари, она најважнија литература одувек таква и јесте. А суд о њој, хтели не хтели, истовремено је и суд барем о делу личности која ју је писала.
Ових завршних четири хиљаде знакова приближава се крају. Наша удобна Прокурстова постеља, мера наше лењости и нашег времена, тих четири хиљаде компјутерских карактера до којих нам је дозвољено пишући или читајући досегнути, управо се окончавају.
Недостаје само још пар редака.
Време је да прекинемо.

* Овај текст је објављен као поговор књизи 4.000 знакова.

Politizovana književnost*

2009-05-15T02:30:00.015+02:00

   Протеклих десетак година у српској литератури написана су многа дела која су изразито обележена политичким идејама које су се из њих могле ишчитавати. То није ново у књижевности: свако доба великих политичких потреса и превирања прати литература која у мањој или већој мери преноси постојеће идеје и сукобе у друштву. Таква је, уосталом, природа књижевности; њој је немогуће да се до краја искључи из друштвене ситуације у којој настаје, нити је то њен циљ. Али, када говоримо о литератури, навикли смо да оно политичко у њој не сматрамо њеним најважнијим садржајем. А ипак, у једном тренутку, у Србији, то је готово престало да важи: романи, приче па чак и поезија постали су обележени и вредновани политичким ставом који су доносили.
   Како је до тога дошло? Све књижевности земаља источног блока, где је, на известан начин, спадала и некадашња Југославија, биле су развиле мимикријске тактике које су писцима омогућавале да властитом литературом искажу протест и критику са политиком које су водиле њихове државе. На Западу је то било одмах препознато, и отуда су Борис Пастернак, Солжењицин, Чеслав Милош и Јосиф Бродски највећа признања за свој литерарни рад добили превасходно захваљујући политичком еху властитих остварења. (И одмах да се разумемо: од четворице споменутих нобеловаца једино Солжењицин, по мом суду, не спада у писце изузетне вредности; остали су своје награде заслужили много пре тренутка у којем су им уручене.) У некадашњој Југославији државно уређење било је унеколико либералније, а литература се никада није налазила под најстрожом и свеобухватном контролом, те је позиција писца који се не слаже са политичким уређењем у којем живи, особито ако то своје убеђење није исувише гласно исказивао, бивала нешто лагоднија. Само они који су прелазили ту допуштену меру слободе трпели су непосредне егзистенцијалне последице властитих литерарних остварења. Свеједно, то није спречавало највеће прозне писце српске послератне књижевности — Милоша Црњанског, Владана Десницу, Борислава Пекића, Драгослава Михаиловића, Данила Киша — да у својим књигама често дају слику света која се није уклапала у владајући weltanschauung.
  Са унутрашњим распадом тог изузетно снажно идеологизованог друштва, који се у Србији одиграо и пре непосредног пада Берлинског зида, са освајањем макар и муцаве слободе за литературу, могло се очекивати да ће политика из књижевности нестати барем у мери у којој јој је било допуштено да се на други начин исказује. Али српска проза писана у последњој деценији двадесетог века изневеравала је такву логику; дела која су тада настајала стицала су популарност и од стране критике често вреднована на сличан начин као и они споменути нобеловци — не по својим литерарним достигнућима, него по политичкој подобности која се из њих ишчитавала (Морам да напоменем да је политичка подобност стари комунистички израз за данас уврежени термин политичке коректности). Наравно да ни у једном друштву не постоји једногласност када је о питањима литературе реч; неки читаоци, једнако као и критичари, највише цене Пруста или Толстаја и по њима просуђују остале писце, другима су пак Буковски или Џојс ближи, неки су присталице Јунгове, други Фројдове психологије, трећи су заклети републиканци, четврти десничари и аристократе по убеђењу, пети верују једино у лирику и прозу најдубље човекове интиме — једном речју, када се говори о вредновању књижевности, ситуација је помало шизофрена, и оно што данас слови за највеће литерарно достигнуће већ сутра се, с променом мерила, може претворити у сасвим ефемерно дело. Ипак, то што једно друштво у одређеном трену, макар и исхитрено и у великој политичкој напетости, изгласа за врхунску књижевну вредност – понешто говори о самом том друштву. Па хајде да макар овлаш погледамо шта је то обележило српску прозу у последњој деценији.
   Било ком истраживачу српске литературе прилично је лако да стекне добар увид у прозу која се у Србији пише пуким праћењем кандидата и добитника НИН-ове награде. Наиме, НИН — политичко-културни недељник — сваке године додељује награду за најбољи објављени роман на српском језику. Од четворице савремених српских писаца које ћу споменути тројици је већ уручена, а четврти ће је, верујем, добити.
   Владимир Арсенијевић је 1994. године примио то престижно признање за свој роман У потпалубљу, који је преведен на италијански и многе друге језике, и за једну малу литературу, као што је српска, остварио значајан међународни успех. По мом суду, реч је о делу невелике литерарне вештине, написаном оскудним језиком, и то по узору на дела америчке бит генерације писаца и, рецимо, прозаисте попут Буковског. Оно што је као несумњиво ново овај роман унео у српску књижевност јесте његова тема; Арсенијевић је, као добар епигон англосаксонске литературе, описао живот урбаних младих људи са такозваног руба егзистенције, до којих у Београду све гласније допире хука тек започетог рата са Хрватском. У некој врсти безнађа и животне дезоријентисаности његови јунаци, уз дрогу и дах надолазећег ратног страдања, проживљавају прљаву катарзу властитог ништавила у које су вољом друштва у коме живе непорециво гурнути. Дакле, ако се овај мој махом неповољан суд о Арсенијевићевом Потпалубљу макар и хипотетички узме као тачан, како то да је овај роман задобио толико читалаца и тада готово неподељено одобравање књижевне критике?
   Реч је, чини ми се, о прикривеним политичким разлозима, заоденутим у литерарни суд. Насупрот Арсенијевићевом роману те године стајала су многа дела која су неукусно и невешто баратајући српским националним митовима и трагедијама подржавала и оснаживала надолазеће ратно лудило. Онај тада можда бољи део Србије којој је стало до писане речи, или барем НИН-ов жири, препознао је у Арсенијевићевом роману могућност да се одрекне тадашње званичне политике. И утолико су били у праву, мада и данас верујем да је Гори Морава, роман једног од Арсенијевићевих конкурената — Драгослава Михаиловића, интимна лирска прича о одрастању дечака у српској предратној провинцији, био неупоредиво бољи. Но, оно што је, из овако оцртане перспективе, могло стварно представљати изненађење јесте одјек који је роман У потпалубљу ван граница Србије добио.
   Роман је, убрзо по објављивању, као сто сам већ рекао, преведен на многе светске језике, што се одавно није десило у српској литератури. Та заинтересованост других средина била је тим чуднија када се зна да су такви романи у америчкој књижевности настајали већ шездесетих година, а и данас се — не само због популарности прозе америчке бит генерације већ пре свега због природе урбаног света у којем одрастамо и живимо — у готово свакој иоле значајнијој светској књижевности барем неколико прозних остварења годишње може сврстати у исти тип романа. Дакле, Арсенијевић свету није понудио ништа ново, што је обично разлог да се нека дела прихвате, а опет је изазвао немало интересовање. Одакле оно?
   Понављајући један литерарни образац, придодавши му, при том, фон рата, Арсенијевић је напросто искористио погодан тренутак за успешну рецепцију свога дела; Србија је била политички веома интересантна, у некадашњој Југославији оружје се увелико чуло, и писац из такве средине и са актуелном темом будио је пажњу. А коначно, да будем и помало злурад, ишчашени, готово ненормални свет Арсенијевићевих јунака био је читаоцима ван Србије нешто блиско, нешто што са разумевањем препознају, чиме су им та чудна Србија и њима далеки Београд постајали ближи.
   Арсенијевићев роман, дакле, био је на известан начин прихватан као протест против политике данас најпознатијег хашког затвореника. Један други писац млађе генерације, Светислав Басара, вероватно најаутентичнији стваралац у последње две деценије српске прозе, тај протест је исказивао много отвореније. Његов можда најбољи роман, Looney Tunes, обилује политичким алузијама и идејама, а штавише, и неке од учесника политичког живота узима за своје јунаке, ипак не прекорачивши никад ону границу која дели политички памфлет од литературе. Басару је, да напоменем, готово немогуће преводити. То није због истанчаности или сложености језика којим пише, већ због специфичне поетике његовог стваралаштва. Да покушам појаснити: оно од чега песник ствара песму — емоције, поетске слике, звучања реци — за Басарину прозу су, пре свега, владајуће идеје и клишеи, те привлачаност његових дела почива, пре свега, на интелектуалној игри која њиховом литерарном обрадом настаје. Басара је нека врста српског Раблеа, с тим што његов Гаргантуа не прождире и у смех и поругу немилосрдно претвара огромне количине хране, већ разне теорије завере, феминистичке јадиковке, идеолошке и литерарне будалаштине и митове — једном речју све оно што је могуће пронаћи (пре свега) у српском, али и у било ком другом сличном друштву. Обиље алузија на конкретне догађаје, идеје и личности Басарину прозу чини готово неприступачном несрпском читаоцу, јер му недостаје културни, цивилизацијски и политички контекст текста који чита. Тек кад би му све то било познато ова проза пружила би му окрепљујућу интелектуалну поругу која готово све доводи у сумњу и тера на преиспитивање уврежених идеја.
   Дакле, такав један Басара, на најбољи начин спојивши у Looney Tunes-у каткад неделотворну фантастику својих дела са исечцима из стварног живота у Србији протекле деценије, нашао се 1997. у конкуренцији за НИН-ову награду за роман године, литерарног признања које ми је послужило да овом приликом одаберем дела о којима говорим. А његов главни противкандидат био је Милован Данојлић, писац из старије генерације, са романом Ослободиоци и издајници; и при избору између ове двојице писаца политизација књижевности очитала се још снажније.
   Наиме, Данојлић спада у писце традиционалне струје српске књижевности, ма шта то значило. (Овакве поделе на „традиционалисте“ и „модернисте“ обично су непрактичне па и нетачне, али овом приликом послужиће нашој сврси.) Његов роман је сладуњава романтизована визија о српском сељаку у доба Другог светског рата и непосредно после њега, о недоумицама и размишљањима тако замишљеног српског друштва и начину на који треба прихватити нову, комунистичку власт. Поврх свега, на крају романа налази се необичан додатак, нека врста придодатог фељтона чији је главни предмет разматрања нешто што временски нема везе са претходним текстом, јер реч је о актуелним политичким догађајима из протекле деценије; по Данојлићевом убеђењу, непосредна српска прошлост треба се сагледавати као неправедно страдање једног готово безгрешног народа. Та врста некритичке једностраности, како сам ја ишчитавао овај додатак роману, има свој пандан и у правим литерарним јунацима Данојлићевог романа; тако српски сељаци, како их овај писац приказује, током неслућене литерарне идеализације досежу до тих висина да се са страница ове књиге могу читати њихова мудра тумачења тригонометрије и физике. (Волео бих да, зарад приближавања правог литерарног ефекта оваквог поступка, замислите два сељака са југа Италије како у неком прозном делу расправљају о синусима и косинусима.) Читаоцу који има имало слуха за реалност овим се Данојлићеви јунаци указују као нехотична гротеска, иако су намере биле сасвим супротне, а сâм роман Ослободиоци и издајници неумитно тоне у банално и јефтино уздизање српског народа и његове назови најбоље традиције.
   А управо је такво виђење српског друштва однело превагу у НИН-овом жирију; његови тадашњи чланови, махом књижевни критичари, наглашавам, старије генерације и конзервативнијег става, награду су доделили Данојлићу. Њихов поступак никако није био последица зле намере; не, они су напросто тиме бранили свој поглед на свет, и Басарин роман, који се њиховим светињама на известан начин ругао, није имао никакву шансу. Надаље, реч је о још понечем: генерација мог оца, који се борио у Другом светском рату, не воли чак ни из данашње неспутане перспективе српског друштва да буде подсећана како им је живот протекао у компромису, а каткад и сарадњи, са комунистичким режимом. Њега је, касније, заменила владавина балканског касапина из Њу Јорк Тајмса, који је извесно време имао већинску подршку српског народа. А на те две ствари Басара својим писањем пречесто указује, тако да је он до данас остао претежно писац оних читалаца који себе не сагледавају као људе који било шта дугују комунистичком или посткомунистичком режиму. Што је, морате признати, снажно политичко и идеолошко а не литерарно одређење једног писца, чиме књижевност без сумње губи. Али таква је, каткад, њена природа.
   Можда све ово о чему сада говорим треба напросто тумачити чињеницом да током читања, али и писања, постоји некакав механизам психолошке самоодбране и читаоца и писца којим се идеје које би нарушиле код њих владајућу слику света доживљавају као непривлачне. Овакво промишљање литературе применљиво је и када је нека друштвена заједница у питању: она ће, у једној равни, неповољно дочекати сва дела која се косе са идејама којима су у њој приписане позитивне вредности, и супротно. Наравно, постоје и књиге које као једну од својих особина имају то да се супротстављају преовлађујућим схватањима неког друштва; њима је пут до општег признања отежан, ма колико литерарно вредне биле. Флоберова Мадам Бовари, и политички и интелектуално, изругивала се средини коју описује и првобитно није имала превеликог одјека. Данас је то класично дело, мада Флоберова проницљивост није уродила плодом: свет је тек нешто другачији него у доба апотекара Омеа.
   Али, да се вратимо у Србију. Она је у међувремену пронашла свој политички компромис; у књижевности то су романи последњег добитника НИН-ове награде Горана Петровића, који је у нешто модерније рухо обукао традиционалне књижевне теме. Српска средњовековна историја и грађанска традиција, два омиљена предмета обраде прозних аутора нашег доба, код Петровића су добили литерарни израз који је готово опште прихваћен. И српски „традиционалисти“ и српски „модернисти“ препознали су у овом писцу решење за поетичку, али и политичку подељеност постојећег друштва. Што се мене лично тиче, Горан Петровић пружа тек нешто бољу литерарну варијанту Данојлићевих просветљених сељака, заслађену кичем који се може пронаћи у лошијим делима Милорада Павића. То што у овакву прозу многи верују за мене је, пре свега, одраз специфичне духовне атмосфере која у српском друштву влада. А она, верујем, неће заувек трајати. Јер, једноставно, замениће је нека друга која ће увелико условљавати и стварање и рецепцију будућих књижевних дела.
   Но, не болује само српска литература од политизације књижевности. Некадашњи житељ Италије, велики Езра Паунд, доживео је да у једном трену његова поезија буде превреднована само због политичких ставова које је заступао. Или један другачији, можда и сумњив пример: тешко ми је да поверујем да би овогодишњи добитник Нобелове награде, Енглез В. С. Најпол, познат по својим антиисламским ставовима, икада добио ово признање — мада, политички, једним делом можда био у праву — да није било 5.000 жртава исламског тероризма у Њујорку. Од литературе која стиче међународни одјек увек се захтева извесна доза политичке коректности, која, наводно, заступа идеале хуманог друштва. Тако је данас прихватљиво писати о хомосексуализму или бити хомосексуалац, што је, на жалост, закаснела промена става када је Оскар Вајлд у питању. Мада, насупрот хомосексуализму, уколико је о пушењу реч, ситуација стоји све горе: у америчким филмовима — а филм почива најпре на литерарном предлошку — добар део негативних јунака ту своју негативност очитава управо тиме што пуши.
   Све ово што сам досад говорио доводи нас до закључка да литература никада не може бити лишена утицаја који политика у њу уноси. Овде је било реци само о српском роману, мада се сличне последице веза између књижевности и политике и другде могу пронаћи. Но оне су у роману најочигледније, будући да је модерни роман већ дуго за себе придобио право да буде тумач једног друштва или барем неког његовог сегмента. Поезија је, по својој природи, можда најотпорнија на утицај политике, мада бих вам са лакоћом могао навести многобројне примере из српске књижевности који би то оповргли. Стога, признајмо: од политике је немогуће побећи. Само је ствар у томе да јој не придамо превелики значај. Јер најбоља дела светске литературе увек су тек узгред политичка.

* излагање одржано на међународној конференцији: Cinque Letterature Oggi, Удине, Италија, новембар 2001.

Roditeljski darovi

2008-03-31T19:34:00.006+02:00

Крста Поповски: Тата

Лагуна, Београд, 2008, 193 стр.

„Одувек сам презирао те што их већ будилник осоколи па крену да испуњавају нови дан, што су свесни да све има своју намену, да се ништа не дешава само од себе, да је човек покретач историје.“

Збуњеност…

Овако се, укратко, може описати осећање с којим је дочекан роман Крсте Поповског Тата. Неколико првих приказа, белешки и интернетских коментара ове књиге ипак имају заједничку црту: њено урнебесно неразумевање. А да се све запути у том правцу потпомогла је и насловна страница овог дела, на којој нас дочекују силуете одраслог мушкарца и омаленог дечака, тобоже приказ оца и сина из романа Крсте Поповског. Ова визуелна мудролија још некако одговара каквом штиву из серијала Не окрећи се, сине, али нимало паметном, јетком и духовитом Тати, ако ни због чега другог, то стога што син из Поповскијевог романа има 27 година, 190 сантиметара висине и исто толико килограма тежине. А оца боље и да не спомињемо…

Дакле – збуњеност… А ствар је, на први поглед, сасвим једноставна: једног од многих дана које у стану проводи у деценијској изолацији и заштићености од спољног света, Ратко Крстић, големи син још големијег оца, почиње свој животопис и будућу пикарску авантуру по Европи опрезно утврдивши да му је отац мртав. Роман потом почиње да површно и тврдоглаво личи на популарна детективска и фантастична остварења, у којима се приказују тајанствени и свемогући странци, назнаке Великих Завера (готово Молдер и Скали лично), али и заносна и чулна романса два дебела гиганта, једно васкрсење и српска дијаспора – у ствари след догађаја, разјашњења и карактера кроз које ће се, као, напокон открити ко је убио оца. Пишући као остарели Кафкин рођак, Поповски се труди да смисаоно пољуља сва непосредно приказана збитија, али без оног давно ишчезлог интелектуалног луксуза који је Пражанину био при руци, дакле далеко од пишчеве позиције жреца и комфора надмоћног књижевног смешка.

Тата помало наликује на филм Ларса фон Трира Европа, јер и он је упечатљиви амблем дамара једног доба, док његов прави предмет интересовања, ако га уопште има, јесу та херакловска махнитања наше цивилизације. A будући да смо њен део, њих све мање бивамо свесни… И стога је Ратку Крстићу, тој нововекој русоовској верзији племенитог дивљака, дато да одрасте у изолацији од „мрског“ света у коме влада дарвиновска борба за опстанак и природна селекција, у манастирским бедемима београдске новоградње и уз породично „тиховање“, како би његово право рођење – одлазак у стварни свет – излечило нашу лудост његовом лудошћу и наивношћу. Замислите када би нам било могуће да све наше друштвене, епохи прирођене обреде сагледамо оним дечјим, простодушним погледом… Но, пошто је и наша епоха помало наказна, то за ову сврху потребно дете код Крсте се Поповског претворило у Ратка Крстића, физички најизврснији примерак Мекдоналдс генерације а ментални образац параноичног источњачког мудровања и пубертетске хуманистичке филозофије.

Овакво дозлабога претенциозно тумачење књиге само је замка више коју нам она поставља. Јер Тата је, речено еротизираним речником књижевне терминологије (коме су наши најсладостраснији аутори веома склони), књига податна сваковрсној интерпретацији, од психоаналитичке до постмодернистичке. У ствари, њено поштење и одговорност, чему је најбоља књижевност некако старински привржена, лежи у одрицању од идеолошке понизности, и у том смислу ова књига је новобасаријански преврат у српској литератури. Тата, наиме, не личи ни на кога, ни на који установљени правац српске литературе, и не угађа ничијем идеолошком и поетичком уху, мада је, донекле, помодно скептичан спрам нашег доба. Ипак, његов пут је сасвим самосвојан и далеко од оне досаде коју нам доноси покорна литература. А покоран се, овде, бива у жељи за лаким и бескарактерним успехом, и господин Покорни господари нашом литературом. Одричући се, и то не само трипут, овог Богу неугодног а потребног искушења, Поповски задобија славу и част побуњеника, који, као што знамо, први страдају.

Стога му, за истинско јавно признање, можда неће бити од помоћи ни потпуно нови опсег литерарних слика, забавних, духовитих и проницљивих, потом ишчашене перспективе приповедања и мајсторлук у развијању прехрамбених/космолошких/милитарних метафора у читаве одељке и приче, нити ће му на ползу изаћи мађионичарска опсена којом увежбане обрасце људског понашања и тумачења умеће и уткива у сасвим неприкладне, изненађујуће ситуације, па нас читав тај новостворени свет некако заскочи и изненади, те се лупимо шаком по челу и само што не кажемо: „Ех, какав сам слепац!“, и рекли бисмо тако кад то не би нарушавало пристојност и освештане обичаје, јер све то, напокон, спремни су да признају само назови слабићи, а њих наш данашњи свет презире.

Можда се о књизи као што је Тата другачије и не може писати, него – у складу са њеним тоном и накострешеним стилом – необавезно а озбиљно, и олако а одговорно. Имајући на уму све њене врлине, опростићемо јој што се пребрзо сјури у властито финале и одагнати ону збуњеност с почетка овог текста: роман-чистилиште Крсте Поповског Тата је одлична књига, једно од најсамосвојнијих дела написаних у последњих десетак година на српском језику, што у доба када је мањак аутентичности угаони камен српске литературе представља ону обећавајућу пубертетску бубуљицу која најављује поновно одрастање.

Збуњеност? Уосталом, око нас је ионако потпуна конфузија…

Tакви су родитељски дарови наше епохе.

(текст је објављен у Београдском књижевном часопису, јесен 2008, број 12)

Danil Ivanovič Harms

2008-03-31T01:34:00.002+02:00

ИСТОРИЈА ЈЕДНЕ ЦИГЛЕ II

   Данил Иванович Хармс, писац револуције – али оне литерарне, свету је задуго остао недоступан. Тек касних седамдесетих година објављена су његова најважнија дела, и данас је згодно борхесовски приметити да је утицај тог писца, којег нису читали нити за њега знали, био невероватно велик. Тескоба литерарних форми, коју су многи авангардни, модерни и постмодерни писци препознали као вавилонску кулу савремене књижевности, Хармсу је била основa поетике. И нико се темељитије и интелигентније од њега није потрудио да је прогна из литературе.
   Вратимо се, стога, начас оном Орлову, из приче Случајеви, који се прејео пиреа од грашка и потом умро. Та литерарна звезда-падалица има судбину сабрану у једној јединој реченици: он се појављује на њеном почетку, да би већ на њеном крају окончао свој литерарни век. Код традиционалних писаца, као и код традиционалних читалаца, не само да се овакав поступак коси са уобичајеним нормама, већ, мање-више, и са здравим разумом. Дотадашња схватања овакав би приступ засигурно прогласила за мањкавост и пишчеву неспретност, али Хармс је имао начина да се одбрани…
   На почетним странама Мртвих душа Гогољ се слично поигравао са својим ликовима. Сцена је готово идилична: двојица сељака залудно распредају о томе колико дуго ће издржати точкови Чичиковљeвих кочија и потом, као Орлов, нестају из романа да се више никад не појаве. Ствар се, за прозу, одиграва муњевито: ликови настају ни из чега, рекло би се случајно, и једнако тако нестају. А овај пар мужика тек су двојица од многих Гогољевих хомонкуласа, како их је називао Набоков, којима је додељена кратковека литерарна судбина.
   Хоће се напросто рећи да је Хармс у Гогољу, као класику руске књижевности, донекле имао свог претечу. Ово неспорно потврђују и његове личне белешке; и тиме се, свакако, баца сенка на Гогоља као писца уџбеничког реализма. Ако у то још ико верује?
Вратимо се, такође, и цигли: Хармсу је другу пут, у причи Чворуге, она послужила за још један литерарни експеримент. Грађанину Кузњецову, који је изашао из куће и кренуо у продавницу како би купио туткало да залепи хоклицу, цигле изреда падају на главу и са сваком нестаје по једна од четири карактеристике које чине његов лик. Прва цигла лишава га сазнања да је кренуо да купи туткало како би залепио хоклицу, друга куда је он то кренуо, трећа одакле, четврта да је он грађанин Кузњецов. Пета чини да заборави све на свету. Сред живота у коме цигле непрестано падају с неба на главу све је могуће. А с којом сврхом?
   Оно што је Хармс наумио јесте, заправо, освајање нових књижевних слобода. Доследно спроводећи лудистичку тортуру над крутим стегама важећих литерарних облика, успео је да створи сасвим нови тон и израз. Иако ликови постоје само као функција приповедања и у сврху обесмишљавања и испитивања литерарне форме, они, парадоксално, у оквиру те исте форме стичу – на уврнути, Хармсовски начин – пуноправну егзистенцију. Тај привид пуноће њиховог живота дао би се поредити са свакодневним животом у Хармсовој Русији, или, доцније, са стварношћу неких других земаља.
   Данас многи дугује Хармсу, али тек понеки су тог свог дужничког ропства довољно свесни. Сергеј Довлатов свакако јесте, али зато Витолд Гомбрович о томе ништа не зна. Јер Хармса није ни читао. Од српских писаца ту је свакако Светислав Басара, а у Белгији, одскора, извесни Тома Гунзиг. Како бисмо целу прећутану расправу учинили живописнијом, треба тражити да нам неко објасни зашто се уврнутом хумору Монти Пајтоноваца приписује Британија као место рођења? Зар не би било праведније то родно место пребацити у Хармсову собу?
   Откуд то да су таква литература и хумор настајали у Стаљиновој крутој Русији? То стога, да искористимо туђе пригодне речи, што западни писци и интелектуалци нису „добро добили по дупету”. Лишени тог поетичког помагала били су пречесто лишени и могућности да такво нешто пишу. Та Хармсова лудистичка књижевност, која је исмевала и презирала смицалице здравог разума, била је покаткад толико блиска стварности да је то било превише болно или смешно. И зато је Данил Иванович био изврстан писац. А једини прави парадокс његовог стварања било је то што је прогнавши традиционалну форму из литературе створио нову, сопствену. И затим је поделио с другима.
   Педесетак година после Хармсове смрти, без његовог знања и одобрења, и он сâм је био канонизован.

Kad su u Srbiji rasle masline

2008-03-29T01:25:00.003+01:00

Vesna Goldsworthy, Inventing Ruritania: The Imperialism of the Imagination, Yale University Press, London, 1998

   Верујете ли заиста у причу да смо ми још једина непокорена европска земља? Уосталом, понекад за победу војске нису потребне. Што се тиче Енглеза, њихов освајачки поход на Балкан почео је, изгледа, још у острвској литератури. A истраживање Весне Голдсворди неспорни је доказ за такву тврдњу.
   Њена књига Inventing Ruritania: The Imperialism of the Imagination (што бисмо слободније могли превести као Измишљање Руританије: империјализам литерарне маште) бави се управо разматрањем представа које је о Балкану стварала модерна енглеска књижевност. Jош од Бајрона па све до данашњих дана већина енглеских писаца – али и новинара, политичара, обичних грађана – посматрала је балканске народе кроз стереотипе и предрасуде стваране још од почетка XIX века; они су се с временом понешто мењали, али не у толикој мери да основна црта њиховог приступа, британска културна и цивилизацијска надмоћ, икада буде доведена у питање. Jедна од важнијих књига које су обилато користиле ове претпоставке, истовремено доприносећи њиховом јачању и ширењу, био је роман Заробљеник Зенде Aнтонија Хоупа (Anthony Hope, The Prisoner of Zenda, London and Bristol, 1894), који је Весни Голдсворди дао идеју за наслов њене студије. Руританија је, наиме, назив измишљене живописне земље из романа у којој се одиграва необична замена идентитета: један незнатни енглески аристократа, захваљујући физичкој сличности, одмењује тамошњег краља на трону током политичке кризе, при чему се овај поданик британске круне доказује као успешнији владар и удварач. Иако се у Руританији говори немачки, а оскудне географске одреднице говоре да би се она могла налазити негде у близини Чешке, ова бајковита и помпезна држава ускоро је у Енглеској постала непогрешиви симбол готово целог Балкана. Његове новоуспостављене династије – често претенциозне, без правих традиција и издашне у политичким скандалима, при том у контрасту са својим махом сељачким и неразвијеним земљама – подударале су се са сликом коју је просечни британски грађанин стварао поводом Хоупове ипак прилично доброћудне Руританије. И тако смо, тада, сви постали Руританци.
   Шта је то подразумевало? Mногобројне књиге настале по узору на бестселер Заробљеник Зенде нудиле су обичним Енглезима илузију да и они једног дана могу засести на краљевски трон и владати исто онако премоћно као Хоупов јунак. Исти овај писац потом је, удовољавајући властитој жељи за поновним успехом и хоризонту очекивања својих читалаца, измислио, у свом новом делу, балканску државу Кравонију са главним градом Славном, иако је тек неколико месеци пред смрт први пут ногом крочио на тло јужнословенских земаља. Но обриси његовог у стварности неутемељеног Балкана далеко су га надживели: како нас обавештава Весна Голдсворди, када је један његов сународник, бивши британски министар одбране Портиљо, 1996. године ишао у посету Словенији, Румунији, Бугарској и Mакедонији, извесни енглески лист чланак посвећен том догађају насловио је „Mајкл Портиљо срдачно дочекан у Руританији”. Исмевајући помпезност церемоније, збркана питања учесника конференције за штампу, оркестар који невешто свира енглеску химну, новинар који је Хоуповим стилом о свему овоме извештавао ипак изриче похвале за „Портиљову урођену умешност у руританској дипломатији”, што се очитава у министровим хуктајима дивљења и одобравања пред македонском неолитском збирком предмета од бронзе. Oваквим јетким указивањем на повезаност данашњих новинских извештаја и, с друге стране, стереотипа о Балкану насталих у енглеској литератури, Голдсвордијева нас неколико пута током своје књиге упозорава на нимало безазлене последице које из њих настају. Наиме, нема сумње да ове представе уврежене код многих Британаца у великој мери одређују и ставове њихових државника према балканским земљама; уосталом, и сами политичари неретко су читаоци популарних књига које обилују оваквим предрасудама. У Измишљању Руританије аутор нас обавештава да међу оне који су прочитали дело Роберта Каплана Балкански духови (Robert D. Kaplan, Balkan Ghosts. A Jorney Through History, New York, 1993), последњих година вероватно најутицајнију књигу путописног типа о балканским земљама, спадају и Хилари и Бил Клинтон, те Колин Пауел, бивши начелник америчког генералштаба. Знајући да је за Каплана Балкан унеколико временски залеђен свет, поприште атавистичког беса, етничких мржњи и проливања крви, а посредно чак и кривац за настанак нацизма, неки ставови данашње америчке администрације вероватно би из такве перспективе изгледали разумљивији. Наравно, само ако поверујемо да књиге, осим Библије и Курана, заиста могу имати толику ванлитерарну моћ.
   Студија Весне Голдсворди доноси импресивни, каткад чак и ситничави преглед дела британских писаца који су ово подручје искоришћавали као „сирови материјал” за властита остварења. Списак аутора чије се књижевне концепције Балкана разматрају укључује Бајрона, Шелија, Tенисона, Шоа, Брема Стокера са Дракулом, затим Едит Дарам, Aгату Кристи, Грејема Грина и, напокон, Ребеку Вест, Лоренса Дарела и Ивлина Воа, а њима потом треба придодати и мноштво имена за које никада нисмо чули. Уз премало изузетака готово свуда се понављају исте поставке: Балкан није целина која се уклапа у наш, то јест њихов, британски свет и цивилизацију; Балканци су нешто друго, инфериорни припадници људске врсте, понајвише налик неразумној деци која живе у прирођеном хаосу и варварству, тек живописна сценографија за какву романсу, егзотичну причу или шоовску комедију са хигијенски запуштеним народима – за она многобројна литерарна дела из којих неминовно избија острвска супериорност. При свему овоме махом преовлађује понекад чак увесељавајућа необавештеност и незнање о пределима и народима о којима се пише. Tако је један викторијански писац у узлету маште угледао у околини Београда маслине, што ипак престаје да буде забавно када 124 године касније истоврсну омашку – овај пут маслине су се указале на обронцима крај Сарајева – понови при свом прозном покушају објављеном у Дејли Tелеграфу Даглас Херд, тадашњи британски министар иностраних послова и један од важнијих политичара за разрешење босанског сукоба. (Наравно да неко са одобравањем може да примети да наши министри барем не пишу приче.) Но ту се епизода с маслинама није завршила: спомиње их, у својим писмима из Београда, и Лоренс Дарел, жалећи се што их нема нигде надомак града, већ у њему владају „лети прашина а зими магле” и тешки, досадни снег. Oчигледно је да стварни Балкан никада није одговарао егзотичним представама о њему које су настале још у Бајроново доба; на коме за то лежи кривица?
   Привлачност књиге Измишљање Руританије делом почива на обиљу детаља које она поводом предмета свог истраживања пружа, али и у интелигенцији и трезвености са којом су обрађени, и то привидно непристрасно – привидно јер ова студија, сасвим легитимно, већ и својим насловом ипак одређује страну коју ће у „сукобу” између литерарних освајача и пером колонијализованих балканских народа све време заступати. Tо је особито приметно у редовима посвећеним Лоренсу Дарелу и његовим делима смештеним у послератну комунистичку Jугославију, где се свака књижевна баналност и елементарна бесмислица цинично и јетко коментаришу. Tоком овог праведног критичарског „малтретирања” Дарелових остварења Весна Голдсворди запажа да обриси Србије и Jугославије који се у њима помаљају унеколико наликују Хоуповој Руританији. Tако је у роману Бели орлови над Србијом главни јунак шпијун кога на тајном задатку довозе у неку нашу недођију, „савршено прерушеног” за ту прилику: у народној ношњи, са штапом за пецање, компасом, књигом народних песама, наоружан пиштољем и одличним знањем српског језика, овај се дични британски муж протејски надмоћно преображава у српског сељака. И другде, у причама, Дарел немаштовито понавља већ књижевно уобличене стереотипе. Код њега се чак и комунистички апаратчици појављују тек као незнатно измењени сељаци из неке од литературом створених балканских држава, а придружују им се и рутави радници, Шиптари са великим брковима и цела галерија живописних, примитивних, каткад бруталних јунака. Како Голдсвордијева упућује, изгледа да су жилава Руританија и њени каснији белетристички сродници били једине земље способне да преживе најезду комунизма. A потом су, као у наведеном новинском чланку о посети Mајкла Портиља, данас изнова заблистале у свој својој раскошној предрасуди.
   Но има ли светла за нас у овом британском тунелу сачињеном махом од лоших прозних дела? Иако су Бајрон и Шели кривци за откривање Балкана те тиме и потоње књижевно колонизирање (они су истакли његову егзотику, живописност, литерарно привлачно дивљаштво, установили његов ратнички менталитет), њихове симпатије биле су на страни овдашњих малих народа и тадашње борбе за ослобођење од Tурске империје. Грчка је ту имала особито повлашћен положај, па је тако 1821. Шели храбро исписао поклич: „Mи смо сви Грци!” Био је то једноставно позив на одбрану општих вредности, пре свега права на слободу, али и нека врста признања да и балкански народи, нарочито Грчка – извор европске цивилизације, треба да постану део свима једнако припадајућег света. Но Шелијев вапај био је узалудан: великим силама није одговарало слабљење Tурске и могућно ширење руског утицаја на Балкан. (Слично је, недавно, узвикивао и Петер Хандке поводом Србије, можда са истом вером у неопходност правде.) Благонаклони поглед на Балкан имала је и Ребека Вест, чија књига Црно јагње и сиви соко захтева да се ово подручје сагледава не као „она друга Европа” већ као њен неизбежни део, што је општи образац оног по нас повољнијег али и ређег књижевног приступа.
   У ствари, осим усамљених изузетака, исказане представе о Балкану у енглеској књижевности јесу тек прерушене форме испољавања једне врсте расизма, нешто безболније када остају у литерарној сфери, али неизрециво опасне ако из ње изађу. И сама Весна Голдсворди склона је оваквом закључку, додуше у нешто увијенијем и теоретским појмовима пригушеном облику; данашња идеја европејства, по њој, „понекад се користи да изрази осећања која би другачије била неприхватљива, да понуди расизму ‚политички коректан’ израз.” A иза европејства, то јест британства, следи из њене књиге, стоји оно што западњачки дошљаци у Руританију јесу, а њени становници нису нити ће то икада бити. Jер, једноставно, Балкан је Европи потребан: ако се он потре, ишчезнуће и добар део њеног идентитета, или ће се, у шта пре треба поверовати, брзо пронаћи неки нови „Балкан” на коме ће се моћи вежбати западњачка морална и цивилизацијска супериорност. (Немојте помислити да смо ми сами лишени таквих предрасуда; размислите какве представе о појединим суседним народима постоје код Срба.) Tемељита и занимљива књига Весне Голдсворди и њено отрежњујуће изучавање енглеске литературе, омогућили су ове прилично непријатне увиде у преовлађујућу духовну руританску опчињеност модерних Британаца. Што се тиче филма и штампаних медија, слична истраживања би, особито по нас, имала још поразније резултате.
   Крајње су занимљиве реакције које је ова студија изазвала. У преко десетак њених приказа, махом на енглеском језику, најчешћа примедба критичара јесте да књига не узима довољно у обзир колики је стварни допринос историје Балкана одразу који је он добио у британској књижевности. Tаква опаска је тек делимично на месту; због тога је, уосталом, Измишљање Руританије паметно „пристрасна” књига, напросто јер разуме да објективна историје Балкана за већину енглеских писаца не постоји: она је увек посредована већ постојећим предрасудама. Стога се Голдсвордијева тек у мери која је неопходна – али и довољна за свеобухватан увид – бави догађајима и личностима који су могли подстаћи настанак уврежених литерарних обележја овог подручја. Но то, свакако, никоме не даје за право, као што чине поједини критичари, да аутору кивно пребацује што није још више (колико више?) нагласио те могућне узоре негативних књижевних стереотипа, при чему се особито често подсећа на суровост с којом су убијени Драга Mашин и, како је Дејли Tелеграф написао, њен муж „Michael(sic) Obrenovich”. (Узгред се треба подсетити да је Хоуп Заробљеника Зенде ипак објавио готово десет година пре спомињаног масакра.) Други се, опет, жале што Голдсвордијева при навођењу имена Николе Кољевића, српског преводиоца Ребеке Вест, не истиче, ваљда у име „политичке коректности”, да је он познат као апологета „R. Karadzic-a and company”, а следећи, најпосле, обогаћују списак замерки тиме што у књизи откривају реваншистички дух и огорченост због литерарног извртања Балкана. Ипак, најзанимљивије звучи коментар објављен у љубљанском Делу; avtorica чланка наглашава, у средини пасуса испуњеног примедбама, да је Измишљање Руританије књига „ki jo prožema jugoslovanski patriotizem”, то јест извесна врста жала за некадашњом вишеетничком заједницом овдашњих народа. Oсим из неопрезности, такву врсту негативно обојене опаске један Британац себи не би могао да дозволи – јер га на то обавезује поштовања јавно неспорних вредности властитог мултикултурног друштва – као ни следећу, због подразумеване (али и неутемељене) политичке дискриминације коју доноси: „njene tirade proti imperializmu ‹...› spominjajo na stara gesla partijskih ideologov”… Преостаје нам једино да закључимо како је у претходно наведеним примерима из критика нејасно ко представља либералне и отворене Европејце, и постоји ли ико спреман да заступа тврду нетолеранцију Балкана, или нам се то само причинило? Уосталом, хоће ли нам неко напокон открити где почиње и завршава та Европа?
   A што се нас тиче… Предлажем, за почетак, да у Србији засадимо маслине. И све ће бити у реду?

Anđeli mastiljavih krila

2008-03-09T23:27:00.000+01:00

Било заблуда или не, оно охрабрујуће али и себично уверење да над сваким од нас понаособ брине божанска сила која просуђује и води сваки наш корак несумњиви је одраз вере. Уосталом, како се другачије може протумачити осећање да нас Бог сваког трена проматра? Стога неком приљежном чиновнику није далеко од памети да за тај благонаклони и праведни надзор додели небројене легије анђела које записују сваку нашу мисао, намеру и дело. Та замишљена божанска администрација – анђели мастиљавих крила, чије претпостављено постојање учвршћује нашу веру, пречесто омањује у свом несуђеном задатку: наизглед, праведни и невини страдају, а кривци измичу свакој казни. Свет губи смисао а ми, заузврат, дарежљиво поуздање које смо у неком трену за њега стекли.

Небројена страдања којима сведочимо, рекли би нам, рецимо, трезвени статистичари, само су игра великих бројки где једнима, по неумитним математичким законима, бива додељен неповољан животни исход. Природњаци, опет, појаснили би нам да је то тек разметљива игра изобиља у природи, коју појединачне судбине мало дотичу све док врста и даље траје. Као код оних мрава који, како би прешли водену препреку, од својих тела саграде огромну пливајућу лопту, и тако се пребаце на другу страну. Број страдалих у оваквом подухвату оправдава његов повољан исход. Али, на жалост, она сасвим друга врста погибељи и патње – наша, људска – најчешће је непрозирна у свом смислу. А свет? Свет почиње да се урушава…

Ако нема божанске промисли у животу баш сваког људског бића, особито при страдању најневинијих, није ли то знак непоузданости истине којој смо се приклонили? Ивана Карамазова, једног од јунака Достојевског, овакво размишљање нагнало је да у расправи са млађим братом „врати улазницу”, како сâм каже, за свет чија коначна, есхатолошка хармонија и правда почивају на обесмишљеној патњи. Карамазовљева разарајућа оптужба постојећег поретка подржана је сликама непорецивог патоса: страдањем невине деце. И стога Достојевски, кроз Ивановe речи, пред читаоца призива врисак девојчице коју родитељи до онемелости бију брезовим прућем, или вапаје петогодишњег детета преко ноћи затвореног, за казну, у нужник на рускоме мразу.

Пишчева теза прилично је јасна: ако су ове и сличне патње тек део коначне суме страдања која се мора намирити како би се остварила коначна, хришћанска истина, Иван Карамазов не пристаје да је задобије по таквој цени. Смисао патње и страдања, тај јововски испит вере, Достојевском је у Браћи Карамазовима послужио да изнова обнови једну сличну расправу, у том трену стару већ петнаест векова. У првим годинама по прихватању библијског учења у окриље римске државе свети Августин, мислилац који је увелико заслужан за данашње поставке хришћанства, на начин близак руском писцу побијао је тврдње својих истоверних противника. Супротстављајући се њиховом уверењу да се човек рађа као невино и слободно биће, лишено тегобног терета греха, Августин је посезао за примерима понешто налик онима код Достојевског: откуд, питао је потоњи хришћански светац, патње деце која су рођена слепа и глува, или физички и ментално унакажена, ако им је с рођењем подарена невиност? И није ли, уосталом, то доказ да се грех њихових прародитеља од почетка преноси с колена на колено?

Логика његовог оспоравања била је неумољива: зар праведни Бог може допустити да невини трпе? То значи да или Бога нема, што је немогуће, или да пословично грехом неукаљана деца своју патњу ипак дугују родитељском греху. За Августина одговор је једнозначан: ми се рађамо заробљени у посусталу природу наше људскости, и као такви, као наследници исконске кривице и зла, нисмо подобни за неограничену слободу. Једино што нам се може понудити јесте добровољно ропство пред онима који су спремни да уместо нас носе тај страшни терет. А за Августина то су били држава и, пре свега, црква.

Није тешко у свему овоме препознати многе редове Достојевског или одлике савремених држава и ауторитарних режима. Ипак, на парадоксалан начин, Августинова теологија била је теологија једне сакате слободе. Јер његови назори кажу да кривица и одговорност нису на нама, а безузрочна патња и посрнуће којима сведочимо или у њима учествујемо последица су још оног прадавног сагрешења. И тако, лишени сваке одговорности, слободни да личним доприносом продужимо ланац греха – дакле унапред оправдани – преостаје нам само да се удобно препустимо чудесној растегљивости нашег бића. А увек далеки свет пред нама посматрамо равнодушним и помирљивим телевизијским очима, које је још некад давно замислио свети Августин.

Стигли смо до краја. И шта ћемо сада? Има ли, заиста, тих приљежних анђела мастиљавих крила, или су се и они препустили поподневном дремежу? У ствари, требало би да се запитамо: ког ђавола, у свој овој збрци, ми овде уопште тражимо?

Ако и тај вражји створ постоји?

Kraj jednog doba

2008-03-07T22:53:00.003+01:00

Ендру Барух Вахтел, Књижевност Источне Европе у доба посткомунизма (Улога писца у Источној Европи), превео Иван Радосављевић, Стубови културе, 2006.

Последње забележене речи Бориса Давидовича Новског, једног од јунака Данила Киша, опомињу саговорника на обичаје при јеврејској сахрани: пре него што мртваца однесу на гробље, прича Новски, један од свештеника нагне се над њим, зовне га по имену и гласно му каже: „Знај да си мртав!“ Књига професора Вахтела Књижевност у Источној Европи у доба посткомунизма као да следи ову литерарну епизоду. Она жели да нам саопшти оно што изгледа непорециво: књижевност какву смо донедавно код нас познавали више не постоји, њен положај, углед и сврха бесповратно су промењени. А сâм Ендру Барух Вахтел постарао се да тог деценијског морибунда и оно што је иза њега остало претходно помно проучи.

Иако је каткад помало нелагодно бити предмет туђинског културно-социолошког изучавања – неком би на ум нам могли пасти чиодама прободени лептири у стакленим витринама – професор Вахтел и његови многобројни сарадници у готово свим државама источне Европе одужили су нам се успевши да дају ваљан преглед главних литерарних токова. И већ са том првом, наизглед географском одредницом из наслова Барухове књиге предочено нам је нешто што смо пре и сами слутили. Наиме, Вахтел источну Европу не подразумева у оном уобичајеном картографском или политичком смислу, већ даје њено оригинално одређење: „Источна Европа јесте онај део света где су озбиљна књижевност и они који је стварају одувек (подвукао П.Б.) били прецењени.“ Сви ми који смо живели у Србији или негде унаоколо, данас са сигурношћу можемо рећи да је аутор донекле у праву. Али ствари стоје понешто другачије када размотримо како је до тога дошло.

Ендру Барух Вахтел одлучно тврди да су „већину источноевропских земаља у значајној мери измислили писци“, те отуда сеже њихов особити углед и положај у друштву. Та повлашћена позиција одржала се кроз све политичке системе, тим пре што је ова литерарна дружина, по Вахтелу, била неспорни градитељ засебних нација, те су стога чак и у комунизму вођи тих младих националних држава и поред свог прокламованог интернационализма гледали благонаклоно на своје духовне утемељитеље. Јер заиста, како је и налагала духовна клима 19. века, доба када је већина источноевропских земаља настајала, писци су били ти који су задужени да искажу особени дух и душу поједине нације. Због тога ипак не треба прецењивати њихов значај у политичком самоодређењу појединих народа.

То почиње да бива очигледније када Вахтел почиње да набраја који су то писци канонизовани као градитељи нација: у Пољској Мицкјевич, у Русији Пушкин, у Словенији Прешерн, у Србији и Црној Гори – Његош. Чини се да убедљивост ауторових примера опада у складу са овако датим редоследом. Док је Мицкјевичева улога можда једино неспорна (што потврђује и настојање појединих модерних пољских аутора да се отресу његовог наслеђа), једини чињенично канонизовани српски бард у 19. веку био је ипак Јован Јовановић Змај. А њега данашње генерације махом познају као Чика Јову Змаја, безазленог писца за децу, што довољно говори о убедљивости претходног промишљања. У ствари, Вахтелова теза о улози литературе и писаца у стварању одређене нације била би прецизнија када би се, у нашем случају, применила на цео корпус тадашњих писаца и српску епику и при том чврсто зажмурило на озлоглашену неписменост стварног оца модерне Србије – кнеза Милоша. Али тако постављене ствари више не би пратиле жељену нит ове студије. Јер њен аутор настоји да Источноевропљане прикаже као становнике литерарне утопије, неке врсте остварене Платонове Државе са писцима уместо филозофа на челу (или барем ту негде близу), с тим што њихово доцније измештање из најстрожег центра у доба комунизма није нарушило и углед који су до тада стекли.

Те процесије у славу литературе ипак јесу биле наша стварност, и професор Вахтел им другде налази чвршће утемељење. Споменути комунизам и Стаљинова крилатица о писцима као инжењерима душа поставили су књижевност и оне који су је стварали на заиста узвишен положај. Познавајући механику меса црвена је идеологија претпоставила да постоји и слична механика душе, а писци су били задужени за њену правилну примену. Отуда и релативно благостање и углед идеолошких дидакта-писаца. А са наличја ове неприродне љубави уметника и политичког система стајали су други писци, они који су били спремни, особито пред крај комунистичког периода, да са дисидентских позиција говоре о друштву у којем живе. Идеје које су другде артикулисали политичари у Источној Европи морали су уобличити једини који су за то имали какву-такву прилику: папирна традиција супротстављања различитим тлачитељима управо происходи из слободе коју хартија пружа. Било где другде она би била оштро кажњена. Та цеховска располућеност – потпоре и оспоравања једног система – може на први поглед да изгледа парадоксално, али она је само била мера талента и карактера оних који су у њој учествовали. Но свеједно, у оба правца она је доприносила особеном положају источноевропске литературе. А Вахтел је ове њене црте несумњиво препознао.

Студија Књижевност у Источној Европи у доба посткомунизма истовремено је и социолошко и економско и литерарно истраживање. У ствари, она је умногоме извештај из наше будућности. Не треба имати илузију: у годинама које долазе наша литерарна сцена и тржиште несумњиво ће наликовати садашњој ситуацији у Пољској, Русији, Румунији… Будући да смо ми у процесе који су се тамо већ одиграли закорачили са нашим пословичним макар деценијским закашњењем, време које долази поновиће те источноевропске лекције: смањење укупног броја штампаних књига а при том повећање броја наслова, што значи да ће просечан тираж далеко опасти (у Словачкој, на пример, просечан тираж књиге износио је 1991. године 11.300 а 1997. само 1.350 примерака). Надаље, институција професионалног писца, дакле оног који се издржава захваљујући продаји својих књига и текстова, што је било могуће у комунистичко доба, као да ишчезава, особито на малим тржиштима. Претећи звучи и следећи податак, који је општа тенденција у источноевропским земљама, да се учешће наслова високе, условно назване уметничке литературе, у укупној издавачкој продукцији мора исказивати једноцифреним бројевима (у Румунији 1998. године тек један посто). Једнако тако и озбиљни књижевни часописи могу заборавити на своје некада високе тираже јер, једноставно, као што Ендру Барух Вахтел неуморно понавља, литература је изгубила оно дотадашње опште уважавање. У њој се данас тражи забава, политика је припала политичарима, штампа је слободна да пише о досадашњим табуима и књижевност какву, рецимо, заступају читаоци овог часописа постала је вера малобројних.

А шта се онда десило са батаљонима писаца из претходног система, или са онима који у ту разбијену војску тек ступају, када им је њихово најважније оружје – њихов подразумевани изузетни значај за друштво у којем пишу – истргнуто снагом историјских промена? Вахтел увиђа да су они у новом времену развили различите стратегије како би задржали истакнути положај или, напросто, наставили да се баве својом прижељкиваном професијом. Неки су свој „симболички капитал“ из претходних времена за неко време претворили у отворени политички ангажман у постлитерарном друштву ( В.Хавел, Д. Ћосић, Е. Лимонов). Други су себи дали на важности обновивши у својим делима поетику национализма или националног романтизма, што је њиховим сународницима, који су се осећали поражени и преварени у великом историјском преврату насталом падом комунизма, пружило нову наду и веру. Насупрот овоме, цела једна групација писаца развила је књижевни приступ који је Вахтел крстио „новим интернационализмом“ (Л. Урсу, Д. Јанчар, А. Макин, Д. Албахари), јер настоји да у целину плодно споји два супротстављена света – Исток и Запад – и помири њихове културе, где ниједна од њих не би била незаслужено поништена. То нешовинистичко настојање на очувању посебности, непристајање на заборав порекла у прихваћеном глобализованом свету, нова је врста космополитизма који код Вахтела добија највише оцене. Друга је ствар што треба отворено сумњати у доброћудност и широкогрудост те глобализоване културе, а отуда је изложено разрешење овог вишемиленијског јаза, који сеже све до грчког поимања варвара, можда тек још једна помодна утопија новог доба?

Будући да освештани закони тржишта, које су источноевропске књижевности невољко прихватиле, налажу да се успех неког дела мери његовим тиражом, није чудно, како Вахтел примећује, да су тривијални жанрови, с почетка увожени из иностранства или потпуно игнорисани, брзо задобили свој легитимитет. Но овде није више толико реч о стратегији која писцима омогућава било какву важност, реч је, напросто, о ухлебљењу. Као и код сваке пучке забаве, и иза ових дела не почива високо-литерарна истанчаност. Стога су жанровски вешти детективски романи најпознатијих руских аутора (А. Марињина, Б. Акуњин) широко прихваћени и „једино не успевају да задиве књижевне критичаре који у читавој Источној Европи представљају последњи бастион традиционалног културног укуса.“ Поред бекства у тривијалну литературу многи су се писци решили да на нараслом тржишту различитих часописа окрену публицистици. Вахтел је уверен да су и на овај начин исказали тежњу да задрже свој некадашњи значај, и ови аутори (С. Дракулић, Д. Угрешић, К. Дуњин, Т. Толстој) својој широкој читалачкој публици разрешавају поједина друштвено актуелна питања или посредују, најчешће у клишеима, између различитих култура, борећи се – вахтеловски грубо речено – за своју кору хлеба. Још један тип литературе коју писац студије Књижевност у Источној Европи у доба посткомунизма препознаје као један од њених главних токова јесте она која се непосредно суочава са суштином нове транзиционе стварности источноевропских друштава (В. Макањин, Ј. Топол). Њу стварају писци свесни свог новоуспостављеног положаја – да пишу у времену раздробљеном историјским силама, на олупинама некадашњег друштва и његових вредности, и с нејасним назнакама које то нове треба да их одмене. Успевши да ове одлике свог доба литерарно обухвате, њима је пошло за руком да сачине романе у кључу традиционалне високе прозе, и тако обнове веру да и данашња дела могу бити нешто више од тржишно занимљиве и веште игре речи.

Ендру Барух Вахтел завршава своју књигу поруком да је „срећан онај народ чија је књижевност изгубила општу важност.“ Он је вероватно један од последњих који радосно учествује у њеној детронизацији; јер након његове књиге, бар за неко време, свака даља расправа је у једном делу излишна. Али зар је требало, што је утисак који читалац може стећи, баш толико ликовати над тим мртвим труплом, као да у њему није било баш ничег вредног? И желимо ли ми да живимо у тој срећној садашњици која нам се нуди?

С друге стране, Вахтелу се може замерити да књижевност често пренаглашено проматра као социолошко-економски-тржишни феномен. То није спорно када је реч о дневној књижевности, али она трајнија литература тиме ипак измиче убедљивом тумачењу. Неспоразум овде настаје стога што се под речју књижевност схвата одвише различитих појава, једнако као што реч читалац замагљује прекобројне нијансе које се иза ње скривају. У некаквој слично установљеној побрканој перспективи потера за, рецимо, Моби Диком претворила би се у набавку сировина за фабрику рибљих конзерви. А романи попут Кафкиних не би ни могли бити написани.

Уосталом, вољни да себи помало противречимо, можемо посумњати и у чврстоћу тог пиједестала на који је професор Вахтел сместио протеклу књижевност источноевропских земаља. Њена прецењеност, њен крунски положај каткад је био само формална игра ревносних апаратчика идеолошких система, који су задато извођење, касније, са осмехом посматрали. А осредњи писци су и у комунизму били осредњи писци само је слава њиховог медиокритетства имала достојанственији тон. У другачијем политичко-социолошком окружењу, и то, рецимо, данас, суштина саме ствари нимало се не мења. Што нас опет враћа на расправу шта се то заиста крије иза те неспретне речи књижевност.

Свеједно, Вахтелова књига, која можда најпре прати дезинтеграцију духовног језгра појединих друштава и потом, уз такву оптику, разрастање њихових књижевних феномена, јесте драгоцена студија и водич кроз приказане литературе. Многи наши писци, од умивених национал-романтика па до разузданих постмодерниста, у њој ће пронаћи своје парњаке у нама некад ближим земљама. То што сви они морају прихватити своју невеселу модерну судбину, да су настављачи традиције литературе која је нестала, може их само оснажити. Баш као што је Борис Давидович Новски, јунак са почетка нашег текста, онај који је хвалио јеврејски обичај да покојнику пре укопа треба нагласити да је мртав, у смрти која му је била обећана налазио разрешење. Можда и књижевност којој је Ендру Барух Вахтел саопштио да је мртва тиме само добија?

Јер, како Киш пише, то је ипак – „Одличан обичај!“

4000 znakova

2008-03-03T23:37:00.004+01:00

МИТРАЉЕЗ И ОСТРВО

   Година је 1921. Место догађања: совјетска Русија. Одржава се једанаести конгрес владајуће партије. Главну улогу за кратко треба доделити Михаилу Фрунзеу, револуционару и Лењиновом сараднику. Ево како се на њега жали један од учесника конгреса, Александар Шљапников: „Друг Фрунзе је обећао да ће ме убедити помоћу митраљеза у исправност властитог гледишта.”… Дотични Шљапников доиста је стрељан, али много касније. А друг Фрунзе је, ваљда, умро природном смрћу?
   Не треба бити у заблуди како су једино совјетски револуционари били склони да као залог исправности сопственог мишљења понуде звук митраљеза. У поратно доба, када тако нешто није било сасвим у складу са партијском линијом, југословенски комунисти примењивали су унеколико суптилније методе. Готово три деценије после живописни Фрунзеов митраљез заменили су само наизглед безазленијом претњом: једним острвом. Наравно, реч је о Голом отоку.
   Његова је историја мање-више позната. Основан је 1949, у трену када затвори нису више могли да приме многобројне Југословене, искрене поборнике Стаљинове Русије које је власт доживљавала као претњу, али и оне друге, проглашене кривим само због разуздане параноје једног помахниталог система који се свим силама трудио да се одржи. Та наша тако давна прошлост – јер коме је до ње данас стало – никада није добила истинско разрешење. Осамдесетих година прошлог века, у трену у ком, најзад, брутална историја једног лудила добија своје прве праве јавне сведоке, невелики свет око нас, то наше саможиво двориште које се протеже најдаље стотињак досадних километара од постеље у којој спавамо, потонуо је у ново лудило. Од његове ратничке буке више се ништа некадашње није могло чути. Сукоб острашћених правоверника, голооточка фантазма – како смо често сагледавали готово митску приповест о нашем најзлогласнијем затвору – ишчилела је у нови заборав, из које су је претходно били пренули писци попут Душана Јовановића, Драгослава Михаиловића и Данила Киша. Но о њој нико није литерарно вештије и боље сведочио од мање познатог Мирослава Поповића.
   Његова књига о Голом отоку названа Удри банду збирка је записа и аутентичних сведочанстава који најбоље у српској литератури разјашњавају саму политичку и репресивну природу система што је скоро несметано владао тих година. Болно отворено причајући о властитим и туђим заблудама, о слепом и тупавом менталитету и уму једног народа, Мирослав Поповић, голооточки затвореник, показује се као најбољи познавалац оних тамних сила које су стварале задуго непољуљани систем. Тамо где су други трагали за светском идеологијом и историјским изговорима, овај писац је нудио трезвене одговоре; тамо где су многи посезали за интелектуалним оправдањем и дубоком перспективом, он је пружао необориву људску искреност. У ствари, Удри банду јесте најпре велики антрополошки есеј, саздан, уместо на филозофским максимама и поставкама, од истинских крхотина разваљених душа. Једна од његових отрежњујућих реченица каже: „Стаљин је био глупачина како само може бити човек који води велику земљу. Државници малих земаља морају и да мисле.” А други пут, о Титу, Поповић је писао: „Добро је што је волео удобност и луксуз. Међу комунистичким руководиоцима лакши су за сношење такви. Они су заузети и собом, а не само прекрајањем туђих живота, па се може одахнути помало. Тежи су много Лењини, са својим за број већим ципелетинама, и Стаљини, са својим закопчаним грлима.”
   Мирослав Поповић је доиста разумео време у којем је живео. И готово нико о њему није искреније говорио, без страха да и код себе и код других препозна компромисе и нискости који су једну земљу удобно водили у пропаст, а њене данашње грађане у олаки заборав и скривени презир своје недавне прошлости. Ма колико то патетично и олако звучало, треба ипак признати: ми смо њени грешни синови. А један давни митраљез и заборављено острво јесу најбољи изговор који овом приликом као искупљење можемо понудити.

ПОСЛЕДЊА ГОЗБА

   За њим су остали многи лоши подражаваоци и тек понеки песник који га је плодотворно разумео. Његов артизам није познавао уобичајене границе, тако да му је пошло за руком да опева и властиту смрт. Рајнер Марија Рилке, песник који је преминуо пре скоро 80 година, није уобичајена појава у историји светске литературе. А после њега више ништа није било исто.
   Слика која је о Рилкеу створена не одговора дословно његовом стваралаштву. Данас међу зналцима цењен као песник танане мелодиозности и неприкосновене филозофске визуре, овај Немац рођен у Прагу неко је време исписивао стихове обојене емотивношћу која најбоље пристаје средњошколским девојачким албумима. Како год било, његови потоњи преводиоци и приређивачи с правом су лишавали читаоце овог дела Рилкевог стваралаштва. А потом, оно што је после такве цензуре остајало, имало је толику снагу да се несумњиво може говорити о Рилкеовом култу међу песницима и читаоцима целог света. Ипак, он је можда ништа мање значајан и по духовном преврату које је његово песништво забележило. А тај преврат није био непосредно приметан.
   Трен у којем Рилке ствара јесте, по његовом мишљењу, време у којем се окончава једна епоха и почиње нова. Да би нам било јасније о чему се ради, ваљало би послужити се песниковим речима. Ево шта он једном приликом пише: „Кућа, бунар, нека добро позната кула, чак и сопствена одећа, огртач – значили су још нашим прадедовима бескрајно више, били су им бескрајно приснији; готово свака ствар била је за њих сасуд у којем су затицали нешто људско.‹...› А сада, долазећи из Америке, навиру ка нама празне ствари према којима смо равнодушни, привидне ствари, имитације живота…”
   Један други песник, Т. С. Елиот, готово у исто време поетски описује свет испражњен од садржаја и смисла у својој Пустој земљи. Ово хотимично подударање Рилкеових речи и тек пробуђене песничке сензибилности представљало је само потврду Немчевог уверења да је његова генерација можда последња која сагледава свет у непатвореној пуноћи. У ствари, ма колико то необично звучало, Рилкеова поезија – насупрот својој несумњивој поетској садржајности, насупрот својој оствареној опчињености светом – јесте сигнал на узбуну да нам такве вредности непорециво измичу. Јер за богатом трпезом мало ко пева о глади. А свет утврђене хијерархије, чврсто утемељени свет који је дуго трајао са свим својим манама и врлинама, као да се био приближио своме крају.
   На известан начин Рилке је овим само понављао једну древну религиозно-литерарну идеју, где се човеков тренутни положај увек супротставља несуђеном еденском блаженству, а у садашњици препознаје изгнанство из Раја. Оно по чему се он разликовао од многобројне песничке братије јесте његово уверење да је могуће, наравно кроз уметност, проникнути у ту жељену заједницу и присност људи и света који им по дару припада. Његова генерација, говорио је, можда је била последња којој је за то пружена прилика, а онима који ће после ње доћи преостаје само тако забележена успомена на један целовити свет. Цивилизација која је пред његовим очима чилела била је мање-више иста она која је крвавим походима мача и олова по Северној и Јужној Америци и Африци тамо исцртала меру своје величине, а потом усковитлала континенте Првим светским ратом. Зар је одиста њој припадала та последња гозба, или је она била само Рилкеова привилегија?
   Какав год ми дали одговор, Рајнер Марија готово да није сумњао у властити задатак. Његово је било само да пише, да себе предаје свету а потом свет, и то цео, непомућено и прочишћено кроз уметност прими назад. А опет, за уметност свог времена испрва је тврдио да је она „вишак који себи може допустити једно доба благостања, сито се осмехујући”. Учествујући у стварању тог благочестивог вишка умро је, од леукемије, 1926. године.
Последњи стихови, неке две недеље пред смрт, ипак су гласили:
„А ја у огњу. Никог ко ме зна.”

ИСТОРИЈА ЈЕДНЕ ЦИГЛЕ

   Књижевност је одувек била мета сваковрсних освајачких похода. Филозофија, идеологија, религија које су у њу продирале пречесто су је претварале у пуко вежбалиште за властите мишицe, не обазирући се пуно на то шта ће при том од ње остати. Није тешко присетити се покојег примера: богоугодно расплакани расплети романа Достојевског, демократске тираде песама Волта Витмена, чудесно животно бледило идеолошки једрих јунака комунистичке књижевности… Сред тако настале гунгуле пречесто је као жртва страдала и књижевност одиста великих писаца.
   У другој половини деветнаестог века литературу је накратко покушала да за себе присвоји још једна област: наука. Како је веровао француски натуралиста Емил Зола, роман није ништа друго до лабораторијски експеримент, у коме се сви догађаји одвијају по силама биолошког и друштвеног детерминизма. Стога су његови јунаци претворени у људске машине препуштене власти предвидљиве механике друштвеног устројства, над којима суверено господари логика науке и логика самог живота. Ово је, у трену када свет почиње да бива опијен моћима науке, многима звучало примамљиво, али данашњи читалац Золиних дела у његовој литератури неће моћи богзнашта да открије. Зола је, једноставно, писац часних намера али оскудног талента, те чврсто научно саздани поредак његовог књижевног „вјерују” није могао много тога да понуди.
   Није дуго прошло а Зола је добио одговор на своје прозне поставке. Француски приповедач Мопасан, у предговору једном свом делу, готово је злурадо приметио како се по законима Золине поетике може десити да главном јунаку усред романа падне цигла на главу. Том сулудом захтеву за спровођење објективне логике живота у књижевност Мопасан је супротставио нешто много значајније – логику књижевности. Али тек доцније цела расправа добила је прави обрт.
   У литератури је доиста све могуће, па и то да се препирете са одавно мртвим писцима. Данило Иванович Хармс, једна од жртава заумно злочиначког Стаљиновог система, писао је своје приче и позоришне комаде можда знајући за претходно споменуту типично француску зађевицу – о томе да ли цигла сме или не сме да падне главном јунаку на главу? Уосталом, то за Данила Ивановича није морало бити важно: његови јунаци, као и он сам, припадали су поретку другачијем од оног у који су Мопасан и Зола веровали. На таквој земаљској кугли правила која важе другде простирала су се само до граница тадашње Русије и Хармсове литературе. Ако се већ у првој реченици једне његове приче извесни Орлов преједе пиреа од грашка и умре, ту није крај приповедања, јер логика ове прозе не признаје страх да можда неће личити на „живот”. Још узбудљивије је, свакако, ако главном јунаку, као што је Мопасан слутио, падне цигла на главу. Но не треба бринути; иако расцопаног мозга, Хармсов јунак ће, хладнокрвно, марамицом обрисати лице и изјавити да то није ништа, будући да се већ навикао, те му је сад свеједно. И потом ће, кад стави капу назад на главу, отићи даље у причу.
   У ствари, када је о Хармсу реч, ради се о једној врсти изврнуте логике: ти нестварни јунаци за њега много боље одражавају реалност света у којем је живео и кудикамо су истинитији од привида стварности који се нуди. То је онај готово исти приступ као код Кафке, Гомбровича или Светислава Басаре. Кад фантастична литература постаје права мера наших живота. Као, на пример, Looney Tunes.
   Тај несуђено прослављени Басарин роман, затрпан буком која је поводом њега настала, као да је измакао својој правој оцени. Он је, наиме, најтачнија приповест о једном нашем времену, и у оном традиционалном смислу, ма колико се користио поступцима који то оповргавају, „најреалистичнија” проза тога доба. Његови јунаци често живе покрај оне реалности коју признаје, како Басара каже, Завод за уџбенике: у виртуелним градовима, на виртуелним књижевним вечерима, цео један тако настали свет, нестваран и суштински празан, утемељен у лажи једног идеолошког и друштвеног система, неумољиво оставља погубне последице на наш истински живот. „То је, значи, та историја!”, промишља Басарин романескни двојник, док гледа како у суседној Босни горе куће и џамије. А ту, малопре, један га је полицијски инспектор убеђивао да то што види јесу локални пожари, они људи у маскирним униформама наоружани ватрогасци, док пуцњава која се чује представља предновогодишње шенлучење. Јер рата нема. А ни стварност, свакако, не постоји.
   Ипак, цела наша прича није прича ни о Басари, ни о Хармсу, ни о Мопасану, ни о Золи. Ако неког јунака у њој има, то је она у главу заривена цигла – повремено до непрепознавања измењена – као каткад најмоћније средство литерарне истине. Ово је, дакле, покушај да се запише њена кратка историја.

(Ова есеји објављени су у књизи 4000 знакова)