Породичне песме

Као боја његових очију

Као боја његових очију
И кажи му, ако не дођем,
да сам се био саплео, неспретно пао,
да ми је срца престало
да воли и закаснило
да куца. Кажи му,
ако не дођем,
да сам био уморан
и стар, да нисам више
умео да трчим, радујем се
и гледам свет као да се
родио претходног дана.
Кажи му да сам био веран
страсти и грешкама,
да сам лутао
циљајући у праве ствари и мете,
да сам уморан
заборавио како да дишем.

И кажи му да га
и сад ипак волим.
А то што ме нема,
то су ситнице, заборављене цедуље
са хемијског чишћења, и стари
рачуни за струју, телефон и
небо белих облака.

Као боја његових очију.


Рођендан

Мој отац у земљи седи,
госте за столом чека.

Зуби му дођу бели,
корен му земља сакрила.

Ноћу му буде хладно
па грли слепе кртице.
Заспали пољски мишеви
у пазуху класје сневају.

У косу је уплео глисте,
глас је у гране сакрио.
Дише кроз влати траве,
росу у њему познајем.

А њоме ходи дечак,
босоног и мокрих стопала.


Неверство

Тамо где сам пожелео да будем
тебе није било, и држао сам за руку
неку другу жену.
У њеним бедрима нема мог сина
и далек је плач који чујем.

На улицама где пролазе незнанци
не могу да кажем да те волим.
За столом неком другом пуним чашу вина.
А црвене су капи на уснама
и туђ је пурпур љубави.

Опрости ми.
Пожелео сам још један живот
и варљиву сласт туђе коже.