14.6.10

Десет прича из десет градова



Париз


Никада ниси био у том граду а ипак знаш како изгледа. Распознајеш га по Ајфеловом торњу, који поносно штрчи са разгледница и фотографија. Испред њега сликају се девојке жељне великог света. Оне вештије наместе се тако да им се Ајфелов торањ појави на длану, као наговештај будућих успеха. После те фотографије показују својим старијим љубавницима. Они с расејаном пажњом слушају приче о Граду светлости, који им је далек и не привлачи их. Привлаче их те младе девојке које траже оно што ниједан град не може пружити. Обучене су у фармерке и беле патике. На сликама су подбочене на леву или десну ногу, да би се облине њихових бедара и струка што јасније оцртале. Каткад оду и до Булоњске шуме , али све шуме овог света наликују једна на другу. Знам да је ова у коју гледам седела на зеленој клупи направљеној од три даске на простим металним оквирима. Била је скинула тексас-јакну и положила је преко наслона док је чекала да крену назад, међу дрвореде зграда и непознате људе. Није приметила да је покрај ње пао лист с дрвета. Да, кажем, заиста је лепа. Треба вечерас да се видиш с њом? О чему причате, старији си од ње скоро двадесет година? Он углавном слуша, а она прича. После воде љубав. Лепо му је, али она није једина. И опет на телефону гледам фотографије. Градови су ми познати а лица у њима ионако долазе и одлазе. Твој живот је Булоњска шума, кажем. Шта то значи? Не знам. Тек онако. Пало ми је на памет.


Београд


Заборавио сам јој име. Вечерас се налази с њима тројицом. Жури да што пре заврши с послом и аутобусом се одвезе на састанак. Улази у непознат стан на Алтини , затвара врата и види да су сви већ стигли. Једини којег добро познаје узима јој јакну и руком нехајно показује на остале. Зна их из виђења, одрастали су у истом крају. Поздравља се стидљиво и тихо. Одлично што си дошла. Одлично што смо сви дошли. Затим: неко од ове тројице почиње да је љуби. Неко јој раскопчава брусхалтер и скида кошуљу. Чучнула је и чека да се сва тројица окупе око ње. Замислила се и отпухује прамен косе са свога чела. Шнале на каишу звецкају. Помози ми да откопчам рајсфершлус. Помоћи ћу ти, лепи мој. И почиње да се смеје. После је смештају на стари тросед. Једном је заронила главу у крило а други јој отпозади стиска кукове и ритмично препонама удара у задњицу. Онај који стоји код врата узео је мобилни телефон и почео да снима. Своје другове поименце зове да се окрену и махну у камеру. Мислим да сам тада кренуо. Палим кола и укључујем радио. Када се умивала у купатилу био сам на прилазу граду. Момци већ пију пиво и мрзи их да је одбаце до куће. Без поздрава је изашла из стана у ноћ и дигла палац да стопира. Стао сам. Увек станеш? Ушла је у кола, отпухнула плави прамен са чела и рекла докле иде. Тада сам је упитао: Како се зовеш?


Њујорк


Јеси ли сигуран да постоји Марио Батали? Имаш његову књигу, с потписом и сликом, са које се смеје крупни трбушасти кувар у бермудама и кломпама. Испод ње пише: Марио Батали. То ипак није доказ. Када би умео да га видиш како седа на свој мотор и вози се улицама Сохоа и Менхетна , можда би постао стварнији?. Када би умео да га видиш док у свом ресторану сецка листове першуна и њима посипа јело – крупне пахуље снега падају као развејани маслачак – можда би поверовао? Навлачиш капут, обмотаваш шал. Треба да пређеш реку? Треба да пређем реку, преда мном није она Источна, ова се сасвим обично зове, и кад дођем кући, и кад Марио дође кући, он каткад узме књигу стихова и чита како је неко, давно, писао о људима који с Менхетна реком прелазе у Бруклин . И он путује заједно с њима, стотинама година уназад и напред. У пролеће и касно лето Марио одлази до Тоскане. Тамо прави вино од црног грожђа. Ако га икад сретнем, требало би да га питам: Марио, када си био срећан? Када си правио вино, када си отварао ресторан, када си куповао виноград? Када угледаш море с вијугавог пута? Стварно, шта помислиш када угледаш море? Марио Батали ми каже како се с родитељима лети возио колима и гурао главу кроз прозор, да му ветар таласа косу, а онда би осетио мирис мора, и знао да је оно ту, иза кривине. Полако скидам капут и шал. На ципелама су још две пахуље снега. Узимам књигу и налазим фотографију. Испод ње заиста пише: Марио Батали.

26 коментара:

Vučko је рекао...

hihi

http://blog.b92.net/text/15352/Atom-pecaljka/

Анониман је рекао...

ткако се путује упрва два града,привлачни становници па тотие

Предраг Брајовић је рекао...

Вучко, ево ме, смејем се овде, у Београду, у рано јутро :)))
Добра је фора.

Анониман је рекао...

Brajoviću, Brajoviću
štekuješ se, hm?
Lepe male pričice, daj još.

anfakabl ;)

Анониман је рекао...

Stvarno, da čovek ne poveruje da postoji taj M.Batali... Ko još danas izbaci glavu kroz prozor automobila? Ma hajte, molim vas...

Margita

Milorad Kakmar је рекао...

Snažne slike. Gradovi tutnje kroz glavu.
Pozdrav.

Анониман је рекао...

Danke, Predrag (und Vučko) :)

NNN ('vatam zalet za petak)

Анониман је рекао...

uau!...
milina jedna

šu

Анониман је рекао...

Прелепе мале приче. :)

МР

Анониман је рекао...

Podseti me Mario Batali na Sausalito. Prava Italija, Capri, Mediteran, a na ivici Pacifika.

Ko ne veruje, ima i link http://www.sausalito.org/

drwu, :)

Milan Novković је рекао...

Auuu al su muški tamo na B92 navalili sa tih još "7 gradova"!

Ja mislim da je u zrelim godinama glavobolja zarazna kod dragih nam životnih saputnika :)

Анониман је рекао...

Brajovicu, vozdra!

Анониман је рекао...

znaci Dr Wu ne moze da izbaci Sausalito iz glave : ))))
isto i ja!

njanja

Анониман је рекао...

ПБ, добар дан
Данас ми је ово тако anti- depresivo! Пошто сам ја total foodie, највише ми се свиђа NY.
Скоро сам "баталила" једну моју причу о Антони Бурдену која ми дуго чами у драфту, све мислећи да ону тамо публику те ствари не занимају. А ја баш мислим да је кување уметност, а не само забава за ортаке. Пустићу је ових дана, да нас фудбал не придави начисто. Ти chef-овски ликови који обично свима делују неприлагођено и неписмено, умеју тако лепо да приповедају. Коме није занимљив живот А. Бурдена, детета из добре куће, бившег наркоса и панклавера?
Имам дарић за тебе. Погледати слику, и пустити Тхе Стуџис, шта било. Обратити пажњу на оранж matching motif, ха,ха, ха...
http://media.photobucket.com/image/mario%20batali%20i%20anthony%20bourdain/foodnetaddict/042209_mario-bourdain.jpg
(техника на блогеру ми је непозната :wink:)
Поздрав, myredneckself :)))

Анониман је рекао...

Majstorski.

B77

Анониман је рекао...

hocemo jos.

snjavi

Предраг Брајовић је рекао...

Другарице и другови,

хвала вам свима на јављању. Сасвим ненадано, због справе зване вучколовац, и овде сам задобио стару "популарност". Није ми то била намера, али не могу рећи да не прија. Надам се и вама, ово моје "указање".

Иначе, блогспот је прилично трапава платформа за темељнију комуникацију. Изгледа да су га његови творци замислили помало као солапсистички гаџет. И ја га тако прихватам.

Написао бих сад да вас све пуно волим и поздрављам, али кад сам то једном пре био учинио, био сам критикован да се воле само Друг Тито и родитељи. Свеједно, постоје људи који понављају своје грешке. Урачунајте ме у њих.

Анониман је рекао...

hahhahaha
vucko super fora
a ti brajo da nastavis sa ostalih xxx gradova

skyspoter

Анониман је рекао...

Sa Lovćena Vila kliče,
Đe si PreŠa Brajoviće!

D&B

Анониман је рекао...

na konkurs se javio samo jedan. pisac.
rekli su mu da jeste. ali da nije po propozicijama.
kakva dugačka reč: propozicije.
kakva kratka priča. propozicija.

jasnaз

Анониман је рекао...

ne citas komentare na starim postovima :D

kopiracu ovde, iako spada u sentimentalnu istoriju. rado bih ti predala neke price iz zivota koce popovica, borislava pekica i milosa crnjanskog. ti ces bolje znati sta da uradis sa njima nego ja. neke su usmene.
ana pokrajac

Анониман је рекао...

pozdrav od fixera

EFES:.
by FIXER on ЈУН 17, 2010

za predraga brajovića

vodio sam jednu gusku u efes
pita ona zašto
marekoajdebre da ti pokažem nešto
bili mi tamo
gleda guska gleda
ja gledam u gusku
šta je šta me gledaš
da nije ono
više voliš da gledaš ono što nemoš da karaš
nego da karaš ono što nemoš da gledaš xaxaxaxa
nasmejax se i ja al kiselo i tanko xxxa
pita guska što si me doveo ovde
doveo sam te ovde na artemidinu pijacu
da ti dam slobodu
ti da mi daš
pa ti nemaš ni svoju
u pravu si lutko
al dajući ti tvoju
ja dobijam i svoju
ix ti samo nešto komplikuješ
još odkako si me pokupio tamo gore na altini
nego gde je ovde more ja bi se okupala
daleko
eto
ti me samo lažeš
rekao si da je ovo jedna od najpoznatijix luka u mediteranu ikada
pa jeste
pa kako jeste gde ti je more
kakav lažov jeee
izmeandriro kajster godinama mulj
naneo razliku
i pobegao grad sa mora
ma šta baronišeš tu
neko ti premestio grad u laži jeli
ma nije bre
mada je lizimax pokušavao i to
jer njegova žena nije volela more
pfff kaka je to žena koja ne voli more
i šta mi tu trabunjaš
imal nešto od tog velikog aleksandra da se vidi
makar neki batak xaxa
ee daa rekao si da ćeš da me vodiš u njixovu arenu
nije arena dušopatko
arena je na novom beogradu ona sa 12000 mesta
ovde ti je amfiteatar sa 30000 mesta iz nekoliko vekova pre nove ere
ma ajde ti si brojao sigurno
jesam
šta si brojao sedišta ili vekove xaxa
uxbre što voliš sve uz qurac da gušiš
daj se malo opusti
pa opusti me ti
zato valjda postojiš
oćeš da ti izmasiram vrat
izmasiraj ga majci
ja oću akciju bre
AKCIJU
a
el odavde onaj dimitar gađao svetog pavla
aa čim je neka frka ti znaš sve
paa i mi guske ponekad čitamo
nego aj dosadno je ovde
slikaj me iz dlana al pazi ja ću stanem ovde ko karijatida
i daj šta me samogledaš tako
radi nešto
čoveče
joooooooooj
lepo je moja keva govorila
trebaju ti bar tri muškarca
da bi dobila jednog
koji liči na bilo šta

Анониман је рекао...

Pozdrav prenela jedna sto fixera zna

Предраг Брајовић је рекао...

Хвала оној што Фиксера зна а и њему такође. Био сам свратио сам на http://beonblog.com/ и тамо затекао и себе.

Анониман је рекао...

To je ucinila ona sto Fixera zna :). Nadam se da nemas nista protiv.

Анониман је рекао...
Администратор блога је уклонио коментар.